Pisala sam ti skoro, iako se ne sećaš. Tako si rekla kada sam te pozvala malopre telefonim. Iskreno, znam da nisi ni otvorila mejl. Na poleđinama pozivnice za rođendan koje si mi pisala, a koje i dalje čuvam, nije obrisano ni jedno slovo. Pisala si...
Šta ostaje od ruku?! Nježnih i hladnih, ruku što griju i spašavaju...
Nismo se mesecima čule. Bude tu poneka poruka u sandučetu i zamišljene kafe u nekom retro kafiću. Razmenimo fotke sa nekih bitnih dešavanja. Tome prijateljice služe. Da znamo da postoje. Jednostavnije je bilo družiti se kad je jedina obaveza naučiti deset stranica iz udžbenika psihologije,...
– Samo kad bih mogla nakratko da zaustavim vreme. – Na jedno mesec dana? – Tol’ko. Sedi preko puta mene na fotelji. Nismo se videle skoro dva meseca. Ispijamo već drugu kafu, jer uz kafu razgovor najlepše teče. Imam osećaj kao da smo juče sedele isto tako,...
Hej, Kako si? Jesi li dobro? Kako izlaziš na kraj sa ovom zimoćom? Meni je ciča pojela obraze ovih dana. Ne šalim se. Sad nosim onaj veliki šal što je baka isplela pretprošle godine. Zamotam se u njega do očiju. Borim se na svoje načine. Jel...
Doš'o je i Osmi mart. Dan kada naročito volimo ženski pol. Kada to iskazujemo karanfilom i dezodoransom. Kliše il jok, grad je ovog Osmog marta pun celofana i karanfila u njemu. U rukama dece, koja idu u školu, i nadaju se da će učiteljicu „omekšati“...
Ima dana u kojima bih svoj život mogla označiti periodom između dva sređivanja ormana. Kada sunce ili kiše iznenade, ja iznova otvaram njegovu čeljust, vadim sve sa polica, smeštam na krevet, slažem i preslažem, dok ne postignem varku da sam došla do idealnog rešenja. A...
Ili nekad nije postojala srpska reč za ovo. Pre fejsbuka nije postojalo nešto što se danas popularno zove frendzoun i još popularnije prevodi kao prijateljska zona. Postojale su devojke zaljubljene u svoje drugove, da. Postojali su i mladići zaljubljeni u svoje drugarice, da. Ali se o...
Ili kako se (p)ostaje – prijatelji zauvek. Ujakov i Žmuov rođendan bili su divan povod mojoj premladoj Ujni da nas svojim doskočicama pošalje u starački dom. Veče preslišavanja zajedničkih (hiljadugodišnjih) dogodovština završila je sa: “Laku noć, omladino!” Još malo pa pitaće – te – starost – gde...
I: Hoćemo u šetnju? H: Hajde! I ne pita kada, niti se ova druga premišlja, ne bi li našla pravi termin za prijatelja. Jer svaki je tren validan, ako je prijatelj pravi. Eh, moja I., da su svi kao ti! Šta se to desilo sa ljudima? Sećam se,...