Budiš se. Nisi za lekara. Bistar si. Izbegavaš sve lekove. Obećao si sebi i njoj da nećeš biti autodestruktivan. Imao si san. Tvoj pas razvlači kost Dok sklanjaš stare Diznijeve stripove i crteže Neko ti kaže: ne ljuti se na psa, faliće ti. Majka te zove iz susedne sobe. Nema više majke. Nema ni psa. Razmišljaš da...
Nisam hrabar u noći u kojoj te nosim kroz neke konstantne misli, misli koje mi naprave opšti haos u glavi, ubrzaju otkucaj srca i pritegnu suzu...
Ovo bi kao trebalo biti moderno doba. Jednakost. Napredak. Jesam li samo ja u pitanju pa samo ja čujem reči poput "očajna", "sama" na svakom koraku? Je li to samo ja izigravam terapeuta ženama, drugaricama, poznanicama, sebi? Ne kažem da mi to smeta. Želim da...
Uplašio sam se. Zato sam otišao. Ne ovoga ili onoga Već tvog karaktera. Impulsivnosti, preosetljivosti Možda male opsesivnosti. Sticajem okolnosti nisam te gledao u oči kada sam odlazio. Morao sam da pošaljem poruku. Napisao sam da te volim i da ću te uvek voleti Kao čoveka Ali ne i kao ženu. Malo sam slagao tada. Voleću te...
Taj dan je bio sasvim običan. Sunce je uredno izašlo i zašlo za svega 24 sata smjenjujući za sobom dan i noć. Bilo je struje i vode u cijelom gradu, i mobilne mreže su bile sasvim dobre. Komšinica je ujutru dolazila po ulje da prži...
9 i 20. Novembarska subota. Bez sunca, oblačna i depresivna.Bože, kako mrzim ovakva jutra. Soba ispunjena mrakom, po koji zračak svetlosti, težak, jedva vidljiv, pokušava da prodre do moje sobe. Ne ide mu baš od ruke. Kao i meni cela ova nedelja, ili mesec. Ne...
“Kada jednom obrišete ovaj razgovor, nema povratka.” Kako to ozbiljno zvuči, pomislila je; a ustvari je obično brisanje razgovora na Fejsbuku. I uvek se sledi kada treba da obriše njihov razgovor. Gotova da zaplače. Da se tako lako briše razgovor iz glave, srca, pamćenja. Koliko bi poruka imala...
Nisam bila ni nezrela, a još manje nerazumna, pa da nisam mogla da shvatim i prihvatim činjenicu da se ljudi rastaju, da ljubav vremenom izbledi, iščezne i da je u takvim situacijama jedino realno i neminovno rešenje rastanak, kraj. Prošle su godine, ali i dalje ...
Početkom maja smo u prirodi. Improvizovani sto i dve klupe na obodu šume. Neko ih je tu smestio davno. Tišina. Mir. Par vikendica u daljini. Častiš za rođendan. Crno pivo i čokoladice. Dobra muzika u mobilnom telefonu. Dopuštaš mi da ti ljubim gola leđa i mazim kožu usnama. Uzimaš me za šake smeštaš ih na svoje grudi. Ne idemo...