„Ne mogu. Znaš zbog čega. I znam da razumeš.“ To su reči o kojima razmišljam već nedelju dana. I evo, ponovo šetam starim ulicama Beograda i razmišljam o tom svom prokletstvu. Razmišljam koliko je teško biti srećan u ovom usnulom životu u kome nailazim na prepreke...
Moja prva „muzička“ kaseta bile su audio bajke. Strana A – Trnova Ružica. Strana B – Princ žabac. Dve magične priče o poljupcu. O trnju i krastama koji nestanu kad se pojavi ljubav. Mama je čuvala muzičke kasete u velikoj kutiji od cipela. Nekad pomislim kako...
Ljubim te u dušu, tvoju, mekanu, onakvu kakva je bila pre deset godina. Sedeli smo u parku preko puta Hrama Svetog Save i ti si mi pričao o tome koliko smo konačni. Tvoje nož-reči sekle su moju tugu na frocle. Zbog tebe je moje sivilo...
Možda prestanem da pišem. Nakon noći, u kojoj ćeš mi izrecitovati, sve moje reči. Koje su se uglavile na razne papire, čekajući da ih ti iščitaš. Možda se jednom uselim, u onaj stan, u starom delu grada. Sa malenom francuskom terasom. Dovoljno velikom, da na nju stanemo ti i ja, i knjiga moje poezije. Otvorenom, taman toliko, da nam se sagoreli...
Kiša vas pronađe negde na pola puta. Između dva autobuska stajališta. Već je glupo da se vraćate odakle ste krenuli, a odredište vam je predaleko. Prvo se malo ljutite – jer će sad frizura skroz da se pokvari, jer: „Lepo sam rekao da ponesemo kišobran!“...
Ova ljubav je stvarno počela one večeri kad sam se javila na telefon i umesto tvog glasa čula električnu gitaru. Sve pre toga su bile dečije igre u kojima smo zajedno učestvovali. Ja sam bila dete, a ti si se igrao. Ova ljubav je stvarno počela...
Priključujem se čoporima pasa, i čistačima, koji lutaju usnulim ulicama. Vetar mi namešta kragnu košulje i frizuru, pobrine se da mi dim cigarete ne ide u oči, donosi mi mirise iz prošlosti. Dok ceo grad spava, moje misli hodaju naokolo, kao duhovi, kao ljudi, koji će za par sati ispuniti svoja mesta, koja su sami sebi...
Tužno je Što me od smrti deli Samo otkucaj srca. Tužno je Što me od tebe deli Mnogo gradova. Tužno je Što me od sna deli Par sati. Tužno je Što me od tuge deli Jedna pesma. Tužno je Što me od nove ljubavi deli Jedno sećanje. Tužno je Što me od mržnje deli Jedan poljubac. Tužno je Što me ništa ne deli Od zaborava...
Na mostu Zamisli Na Adi A na radiju Pepersi "Under the bridge". Most je to I grad Koji nam je neprijatelj I ljubav Koja nam nije strana. Meni knjiga u ruci Tebi moja druga Ruka u ruci U glavi mi sećanje Na prvi poljubac A tebi Praznina Ništavilo Pa puštaš Momčila Da nam otpeva "Daljinu, dim i prašinu" Jer je to sve što smo Ti i ja I ovaj...