Pitam se, da li ja to nisam nimalo porasla kad se opet i iznova, u krug, pa po stoti put osvrćem na jedno te isto pitanje o patetici. Piše mi koleginica, vojvođansko mirno uzburkano srce, živa jedna čežnja upakovana u ženu – ne mogu da ostanem ravnodušna kad vidim...
Tebi je bilo glupo reći, da te volim. Jer ti je svaka izjava ljubavi, na patetiku mirisala. Suviše racionalno si se ophodio, prema tako, iracionalnoj činjenici. Ti baš voliš činjenice, one praktične, dokazane teoreme. Jasno ti je, kako mehanizam funkcioniše. I šta ga pokreće. Ti si majstror za konstruisanje, novih uverenja. Onih, po tvojoj meri. Ljude oko sebe, makronomski pretvaraš u mikro makete, kojima vladaš. Tebi je...
Nedjelja je dan koji ljudi vole. Nedjelja je za odlazak u crkve, pospremanje kuće. Posjete prijateljima. Za poslove nakupljene tokom tjedna. I priprema za ponedjeljak. Nekim ljudima je za to nedjelja. Nama nije ništa od toga. Nedjelja je dan za porodični ručak kojeg mijenjam za mandarine poslužene u tvom...
Ljudi su postali dosadni sa pričom o tome kako je ljubav patetična. Valjda zato što je premalo imaju. Ili je drugačije izražavaju. (Mada nigde nisam pročitala da nas različitosti toliko mogu koštati lepog ponašanja). – Mnogo sam se zaljubila, rekla je klinka na sedištu ispred mene. –...
Odavno je sve počelo da mi smeta. Tvoj glas, osmeh, pogled, hod. Način na koji započinješ razgovor sa drugima. Sve vezano za tebe. Zašto? Izgubljena sam. U tom pogledu sam se prepoznala. I taj osmeh oduzima mi vreme. Previše mislim na tebe. Nije fer. U mojoj si glavi, a nisi čak ni kupio ulaznicu. Nisi me ni upoznao. A tako si se brzo sklupčao u...
Zagledan u ruke, vidim da se seku u hiljadu tačaka. Ovo je moj grad. Nebo je ljubičasto pod zelenim zracima. Oči izbijaju na petama. Hodam bos po stanu, prašina iz uglova postaje list hibiskusa. "Laku noć" i svane. Kad zatvorim vrata sobe, tvoje hrkanje podseća na...
I dan-danas ponekad pomislim na tebe Recimo, opazim šolju na polici Možda nabasam na disk koji si mi poklonila Kažu, snimiće nastavak tog filma U životu, filmovi retko imaju nastavke. Još uvek nemam pasoš, slabo plivam I zbog tena ne smem previše na sunce Nemam ni novac Sa mnom ne bi obišla Španiju...
Moje klasično jutro počinje u podne. Usnama stežem cigaretu, u jednoj ruci držim instant kafu, a u drugoj povodac. Dok Radoje zapišava svaku stabljiku u parku i juri sve što hoda na četiri noge, sedam na klupu. Jednim okom ga posmatram, a drugim skrolujem mrežu...
- Čupaj me iz ove dosade, majke ti! - Čupaj se sama, sama si se uvukla.- nasmejala sam se. - I uvukla i navukla. Na patetiku i dosadu. Jebote, čitam o tužnim očima. Zapravo, navukla sam se na njega. - Ej, on je sve samo ne patetika. - Znam...