28 mar Rokovnik

Zagledan u ruke, vidim da se seku u hiljadu tačaka. Ovo je moj grad. Nebo je ljubičasto pod zelenim zracima. Oči izbijaju na petama. Hodam bos po stanu, prašina iz uglova postaje list hibiskusa.

„Laku noć“ i svane. Kad zatvorim vrata sobe, tvoje hrkanje podseća na udisaj joda. Navijam alarm, složim knjige na policu, odložim glavu u jastučnicu. Zvono urla na vratima, ali zvuk se samo filtrira kroz čelo.

Dođite na sahranu u nedelju popodne. U rokovniku piše da imam dve sahrane i svadbu u nedelju. Oprostite, zauzet sam. Ding-dong! Nebo asocira na zagorelu pitu sa zeljem, po koži Sunca lepi se mahovina.

Sever. Sahrana. Svadba. Dosadan si, aman. U stidljivom skrivanju nokta među zube, ima mesta za čitav ep, zgužvanu spavaćicu, neopranu posteljinu. Ima mesta za jedan, možda i dva zimska sna. Ali ne za patetiku. Na laptopu izbija četrnaesta stranica i narcisoidno sam. Sutra ću pojesti porodičnu picu, naručiću čokoladni mus, neću oprati zube kad izađem napolje. Potiskujem informaciju o prvoj sledećoj obavezi i pet sati sna je više nego dovoljno.

Autor: Marko Jović

Fotografija: tumblr.com