Slepi putnik

Odavno je sve
počelo da mi smeta.
Tvoj glas, osmeh,
pogled, hod.
Način na koji
započinješ razgovor
sa drugima.
Sve vezano za tebe.
Zašto?
Izgubljena sam.
U tom pogledu
sam se prepoznala.
I taj osmeh
oduzima mi vreme.

Previše mislim na tebe.
Nije fer.
U mojoj si glavi,
a nisi čak ni kupio ulaznicu.
Nisi me ni upoznao.
A tako si se brzo
sklupčao u mojim mislima.
Nemaš srama.
Nimalo.
Proći će
ovo moje gluvarenje.
Možda.
Čisto sumnjam.
Takvo lice se ne zaboravlja.
Nikada.

I ne bih ovo nazvala
“gluvarenjem”.
Ipak si ti
nešto više od toga.
Slepi putnik bez srama?
Nevažno je.
Sve dok imam osećaj
da si blizu,
a usamljenost prestaje.
Nijedan minut
više nije izgubljen.
I ne bih ovo nazvala
patetikom.
To nisam ja.
Samo mislim na tebe.
I volim što si tu.
Na bilo koji način.
Sve ostalo je dosadno.
I ne smeta mi.
Kao ti.

Autorka: Milena Opačić

Fotografija: tumblr.com

slepi-putnik-blacksheep.rs

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.