Negde drugde, neka druga ja penje se na Kilimandžaro i jede jabuke za užinu. U pletenoj korpi čuva dnevnike i putopise s drugog kraja sveta. Videla je čuda. Zna kako se zove svaka koščica u telu žirafe i slona. Ne pije kafu ili baš retko. Negde drugde, neka druga...
Opet me zovu gradovi, znani i novi. Posvuda su i samo me mame. Vjetar im nosi mirise, a glazba u glavi stvara slike. Srce zakuca brže i u svakom treptaju se gubim u nekim novim kutovima: romantične Venecije, od veselja pijanog Dublina, šarene nedosanjane Barcelone, studene Moskve, otmjenog Pariza, voljenog...
Odavno sam prestao pisati poeziju, vođen tvojom lepotom i blagim usplahirenostima prouzrokovanom njome. I umesto da ti smišljam stih u kome tvoje crne oči poredim sa najdubljim i nedokučivim prostorima univerzuma, ja zapravo maštam o tome kako hodamo zajedno po petoj aveniji. Ti onako, ogrnuta...
Nije da si mi na pameti. Samo se setim: dovraga, nisam ti sve ispričala. Pa mi se sakupe reči na vrhu jezika, a kuda ću s njima? Kome da ih prospem kad me niko ne poznaje? Zaboravim se katkad, udahnem, pa zaustim i eto iznenađenja kad vidim da te...
Završila sam fakultet. Jedva. Uspela sam u tome. Posle dužeg vremena. Postala sam hrabra i istrajna. Sada živim u Parizu. Tamo gde je živeo Kiš, i gde živi Rundek. Kroasane tamanim, i gojim se polako. Ali uživam u tome. Posećujem bistroe i pijem samo bela...
Sa Mini sam se srela u jesen, baš te nedelje pošto smo premotali vreme unazad i skratili ionako prekratak jesenji dan. Mislila sam tih dana na privilegovana bića kao što su ona i Diznijeva družina, Mali princ i Štrumfovi, koji žive u začaranom svetu u...
Jutros bi se sunce u tvojoj kosi do podne budilo. Jutros bih ti skuvao topli espresso i napravio lagani voćni doručak. Jutros bih ti pročitao svoju najskorije napisanu pesmu. Jutros bi tvojim zenicama kao pokošenim livadama trčao, Jutros bih te možda i u Pariz odveo. Jutros bih svaku tvoju reč, razumeo. Jutros bih znao, kako da...
U njihovoj se ulici dugo nije pročuo sočniji trač za torokuše što po tri sata piju kafe u smiraj dana i one stidljive što kao šute a čim ostanu same hvataju se telefona i raspodjele mahalskih informacija. Samo se o tome pričalo. Kada bi neka...
Bojim se da sam sve u životu uradila pogrešno. I bojim se da ću ovu rečenicu da ti kažem kada budeš sjedio kraj mog bolničkog kreveta pokušavajući da budeš hrabar. Imat ću crveni ruž na usnama i mozaik bora na licu, sijedu kosu, i iza...
Oduvek sam živela u čoporima. Nisam osobenjak. Ne volim da satima sedim u svojoj sobi i razmišljam. Ja razmišljam uvek. U prevozu, dok držim čas, dok slušam čas, dok sedim u pozorištu...