I tako pomislim ponekad: Ti si u mojoj glavi Proživeo živote za koje ni ne znaš; I ja sam Živeći živote tvoje Živela neke svoje Neodložive; Čuo si ponekad o tome Kako te još čekam, Kako te svuda sa sobom nosim, Zaplakala više puta Zbog odsustva tvojih prstiju - Boleo si me i u sopstvenoj kosi; I tako...
Ne dopadam se ja njemu. Ja sam old fashioned girl. Jesam, ja sam od onih djevojaka koje jedu keks i mlijeko iz činije u kariranim gaćama za spavanje i plaču svaki put kada gledaju Snjegove Kilimandžara. Ja sam i ona koja voli svilene šarene ogrtače i...
Na uglu Rue Saint Lazare i Notre Dame de Lorette Semafori se prelivaju previše slatkim francuskim vinom Ulica miriše na Prever Ili je Prever mirisao na nju Sada mirišem ja I svi koji treba da budu tu su tu Mada se mi uvijek držimo onih bespotrebnih Zar ne? Neko prolazi, traži sitniš za cigarete...
Trg Konkord, položen na devet hektara veličanstvene zemlje prekriven je kaldrmom na čijoj površini svakodnevno maršira svetina. Obelisk iz Luksora ponosno nadgleda bujicu tela i prkosi gvozdenoj dami čiji pogled počiva na oblinama Konkorda. Predvečerje okupano mošusnim tinkturama krade kapi sa damskih vratova koji hrle...
Oktobar. Najlepši mesec u godini. Mesec naših rođendana, mirisa pečenih paprika, ajvara, vunenih čarapa, tople čokolade, poljubaca na kiši. I tvog povratka. Njujork jeste lep, ali odlučio si da Menhetn zameniš Terazijama, a Hadson Čukaričkom padinom. - Miko, stižem ti! – glasila je poruka. Stigao si. Ali...
Sećaš se Bećkovićeve “Vere Pavladoljske“? Sećaš se šta se dogodilo u njemu „Kad ju je prvi put video“? Eto, ta pesma mi je odzvanjala u glavi. Tog dana koji je bio naš. Tog dana koji nije imao nikakve šanse da uđe u priču. Znam da si se u...
Za čoveka koji je voleo poeziju – šteta, Šteta je bila gost njegove poezije, Jer je skupina jebenog roblja svugde, Nežno ga uguši jastukom, I daj mu krila gde su mu bila ramena, Uz zvuk klavira i ptica, Moramo i dim da stavimo tu negde, Jer jedan je Morison Džim, Juče su zarobili...
Lezi na krevet i zavali se među moje jastuke. Ponašaj se kao kod svoje kuće, iako je ovo moja kuća. Odavno je nevažno šta je moje, a šta tvoje. Znaš, imam pesmu za tebe. Nemoj da se smeješ. Majke mi, napisala sam pesmu, iako ne...
Čovek je sklon usavršavanju, estetski opredeljen, zadržavao bi ovo »čulo« u jedinstvenom pogledu na svet od prvih zraka u okrilju pećina, duž staza medijevalističkih previranja, sve do trenutka zrelosti i mogućnosti socijalnog i kulturnog doprinosa. Naizgled opsenarski poduhvat Aleksandra Gistava Ajfela, kojim je ubedio nacije...
Otišla bih u Pariz, U proleće Ponovo, ali ne sama. Otišla bih sa tobom I šetela Dugo šetala Monmartrom I pila bih vino u nekom malenom bistrou šćućurena kraj tebe kao ptiče u toplom gnjezdu Držala bih te za ruku, I ćutala Da, samo bih ćutala i gledala Gledala u tvoje tamne, mile oči A pogledi bi govorili Govorili Bez reči Sa ukusom vina...