Sedam godina sreće je ništa naspram onog što tek sledi, zapisala sam u dnevniku. Žene pišu takve bljutave stvari kada slave godišnjice braka. Al’ stvari u našem univerzumu su postavljene tako da je nekad i bljutavo manje bljutavo samo zato što je istinito. – Da li...
Dragi, nisi maštovit! Zato i ne pričamo. Zato se i ne volimo. Zato i jesmo udaljeni jedno od drugog. Po meni, za ljubav ne postoji nikakvo pravilo! I to što me ne voliš ne bi mi smetalo samo da se u mašti u neki drugi oblik...
Čudno je to na šta su sve ljudi spremni za povratak voljene žene. Slanje sveća, bombonjera, pevanje pod prozorom, cvilenje preko telefona, ma razne gluposti. Sve da bi se posle određenog vremena ponovo posvađali i opet krenuli iznova. Zatekao sam prikačen na vodokotlić papir sledeće sadržine...
Bio si Jedina osoba Koja je uspela da učini Da preko ponosa gazim Ne jednom Već hiljadu i jedan put Ja Večito gorda Večito svoja i prkosna Da padnem na kolena I cela ih izgulim Čekajući tebe tako svaki put Da mi pijan pustiš pesmu iz kafane Kažeš da sam tvoja I da me voliš A znam da lažeš I da...
Prihvatim kad dođe, ne zadržavam kad odlazi. Jer, sve je to za mene, a ništa nije moje. Ni taj lik, nesvestan i stvaran, koji me iz ogledala pomno prati. Ili sam, možda, JA nesvesna da nisam svesna? Ako bih mudro posmatrala drugi lik...
Desilo se Samo od sebe Ne znam tačno kada U kojem trenutku Možda koračajući gradom U gužvi Onda kada mi je vjetar odnio maramu sa vrata Ili u jutro Ispred ogledala Bez šminke gledajući u sebe Ili negdje iza ponoći Ispod tuša Gola i mokra Shvatila sam U jednom od trenutaka Da sam slobodna Jer više ništa nisam osjetila Ni ljubav ni...
Ustani i obuci se Sačekaj kafu Dovedi se u red Jutro je stvoreno za posao I radnike dovoljno si lenj da ga prespavaš. Tačno pre podneva Puštaš već gomilu puta odgledanu seriju I diviš se Čendlerovom sarkazmu pomisliš kako ni tvoj Odbrambeni mehanizam Nije loš ipak je on lik iz serije A ti proživljavaš. Zatim sledi ručak Buljiš u TV Samo...
Jutro nema nameru da stigne Dok čekam prvi tramvaj i šutiram napuklu flašu piva. Samo par zalutalih duša Umornih pogleda vreba praznu Slaviju isčekujući prevoz. A on ne dolazi Kao ni bilo koja devojka U moj krevet. Hladnoća pruža osećaj izgubljenosti pravi od mene malog čoveka Koji se srozava Birajući...
Kada sam bila osnovac, plakala sam zbog prve četvorke. To nisam smela sebi dopustiti. Petice su nekada bile ukrasni pečati u obliku leptirića, a onda su postale taj predivni broj. Nisam želela da budu zamenjene ni jednim manjim brojem. Sve dok nisu došli časovi hemije...
Vratilo mi se. Pod pretpostavkom da ćete me ostaviti Jutros nisam pisao Zahvalan na buđenju U duvanskom čaršavu. Dobro jutro, Beograde! Iz kreveta gledam velike promene Uvek cepam račun nadvoje I celivam ga svojim pesnicama Tesno mi je, i dosadno. Dok slušam lišće i prolaznike Kvadrati mog hrama leže na izdisaju U umornom satu I pluća su oproštena...