30 apr Jutarnja

Vratilo mi se.
Pod pretpostavkom da ćete me ostaviti
Jutros nisam pisao
Zahvalan na buđenju
U duvanskom čaršavu.

Dobro jutro, Beograde!

Iz kreveta gledam velike promene
Uvek cepam račun nadvoje
I celivam ga svojim pesnicama

Tesno mi je, i dosadno.
Dok slušam lišće i prolaznike
Kvadrati mog hrama leže na izdisaju
U umornom satu
I pluća su oproštena od stajanja.

Vratila mi se.
Sva snaga što je slamam u vašim rukama
Jutro ipak nisam okusio
Pre kruga po novo-staroj ulici
Ni tada
Muva lebdi na ivici mog doručka
I zapakovani u kese, vi prolazite

Dok vas još čekam, ukrašću
Da mi za noć traje
Liniju pljuvačke, u prizmi kupatila
Ja sam monah u svojim udovima
I zidovima
Gomilama prljavog okružen

Dobro jutro, Beograde!

Iz duvanskog čaršava vaskrsavaju sada
Moje mlitave noge i sedaju
U lišće i prolaznike i njihova lica

Pod pretpostavkom da me ostavljate
Ispisao sam ime
Po svim vašim pločnicima
I znojav, negde tajno
Počinjem da igram
Kao pred kućnim ogledalom.

Ništa nisam rekao.
Cepam račune nadvoje, i celivam ih svojim pesnicama
Koliko god vi prolazili u satima
Ja i dalje bridim, zaboravljen.

Samo sebe osetim
U mraku te projekcije
Na samom dnu čaršava
Kako razbijam snagu
U vašim rukama
Svu snagu jutra, koju nisam okusio
Do dana kada se sve vratilo
Ni tada.

Autorka: A. Koprivšek

Fotografija: pariswasawoman.tumblr.com