Ima dana kada bih vrištala iz dubine duše dok mi se ne iskidaju glasne žice. Vrištala bih da se oslobodim – sveta, ljudi, glasova iz moje glave, snova. Svega. Ponekad imam osećaj da više ne mogu. Kada bih barem mogla da zaronim u neko jezero...
Ona bi plakala. Ona bi tako mnogo plakala, ali ne može. Suze joj nikada nisu bile drugarice. Duša joj je teška, teška da ponekad ne može da diše. Vid joj je zamagljen, ali iz tih tamnih očiju ne potiče ništa, nikad ni nije. Hoda kroz...
Jedne večeri, fenjeri su muzičarima osvetljavali put. Desetine fenjera. Kao da su došli iz prošlog vremena. I oni. I fenjeri. I muzika. A ja sam bila tu i izvan toga. U nekom drugom svetu, njegovom i svom. Uz svaki novi takt te čarobne muzike, tog opojnog...
„Kako ide?“ – upitao me je. „Magično“ – odgovorila sam nasmejano. Pogledao me je, malo podigao obrvu i rekao – „Magično!? Šta je tebi ovde magično?“ „Kako to mislite „Šta“? Pa zar ne vidite? Oko nas je“ – raširila sam ruke u vazduhu pokušavajući da objasnim. „Ne razumem“ –...
Već dugo te nema. Ponekad se čini kao da je prošla čitava večnost, a ponekad kao da je bilo juče. Vreme je varljivo. Veliki deo našeg života niz je slika. Prolaze kao gradovi uz autoput. No, ponekad nas neki trenutak iznenadi i znamo da je taj...
Stojim na uglu dve beogradske ulice i, dok čekam drugaricu, posmatram grad koji je u žurbi. Nervozne vozače, sirene, pešake skoncentrisane na semafore i mobilne telefone. I tako utonjena u misli o smislu života nisam primetila da mi se neko približio dok nisam čula glas...