05 feb Veče fenjera

Jedne večeri,  fenjeri su muzičarima osvetljavali put. Desetine fenjera. Kao da su došli iz prošlog vremena. I oni. I fenjeri. I muzika.

A ja sam bila tu i izvan toga. U nekom drugom svetu, njegovom i svom. Uz svaki novi takt te čarobne muzike, tog opojnog sveta fenjera, Dunava i sokaka, tonula sam dublje i dublje u magiju.

U svet u kom je radost prirodno ljudsko stanje. U svet u kom možemo biti slobodni i dozvoliti svojim dušama da polete bez okova. Svet u kom je ostvarenje vlastitih snova podrazumevani cilj. Svet u kom je ljubav ljubav.

I fenjeri ponovo sjajno zasijaše dok  je on pevao:

 „Postoje u nama neke neprevodive dubine..“

I zbog tih njegovih dubina srce mi je igralo od radosti, jer mi je objasnio da je sve dobro. Da je sve baš kako i treba da bude.

„Dobro je što smo ovde, zajedno, u ovoj noći fenjera. Dobro je što možemo da pevamo i igramo. Dobro je voleti. I smejati se. Živeti. Dobro je imati – prijatelje, porodicu, snove. Dobro je želeti. Stvarati. Pružati. Dobro je zagrliti. Dobro je razumeti. Osećati. Čuti. Dobro je biti. Postojati.“ – rekao je i nastavio da peva.

„Živeti slobodno, svetom se oriti…“

Tu smo gde treba da budemo. Svojom voljom ili sudbinom. I dato nam je ono što nam je potrebno, da kreiramo život kakav želimo, dovoljno snage i volje kojima samo moramo osloboditi krila.

„Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka…“ – otpevao je, podigao jedan fenjer i pošao svojim putem, ostavljajući trag svetlosti za one koji žele zakoračiti u njegov svet slobode.

Autorka: Natalija Ostojić

Fotografija: tumblr.com