Kad prošetaš - to moja mladost stane opet na noge. Vratim se u sobu roditeljske kuće. I nos mi je uvučen u stranice stručne literature. Ponovo zamirišu knjige na pozajmljene. Ponovo me majka zove da siđem. Kad prošetaš - ja padnem sve godine. Opet. Bez popravnog roka. I ubijem se kafom. Kao...
Gledala sam „Autoportret“ sa Ljubivojem Ršumovićem. Kaže njegov sin Vuk Ršumović kako ga nikad nije pitao, a uvek ga je zanimalo, je li za njega napisao pesmu „Vuče, vuče, bubo lenja“ i ako jeste: šta je hteo time da mu poruči? Svaki put se nasmešim kad...
Ne želim da ostanem samo spekulacija, nezadovoljna osrednjost, kad se pod njenom koprenom ne osećam ispunjeno. Ne želim da se o meni priča šta sam mogao, ili tek u priset da navru nekome blistava, al' retka magnovenja mog delanja. Ne želim da moje mogućnosti zatome u maglenim bregovima raspikućnog vremena. Ne! da gorećim mislima, nauznak, u...
Ne razumem neke nove klince i njihove modne i životne izbore. Dečaci ne mogu bez leptir-mašne i kravate, devojčice bez šljokica i štikli. Mi smo i bez tih detalja: leteli, sijali i bili visoko. Kad sam ja bila „neka nova klinka“, ja sam htela slobodu, da...
Zvao se Mladen. I imao je mnogo neostvarenih želja. Želeo je da bude: harmonikaš, fudbaler, učitelj, pilot, „komandant bataliona“, nastavnik, trgovac, stolar, krojač, sudija, profesor, lekar, pevač. Rastao je zajedno sa Drugim svetskim ratom, siromaštvom i svojim neostvarenim željama. Igrao je fudbal i radio u fabrici....
nisam pretjerano riječit pogotovo u ove kasne sate kada je piće već uzelo sve hoću da te uzmem, jednostavno tebe, tvoje tijelo i komadić duše ako su ostale neke mrve od tog kolača tebe ne trebaju ti neke lijepe riječi ne trebaju ti izlizane fraze i tikovi da bi me imala trebaju mi tvoja...
Čuo sam da pišeš o nama. ,,Da li znaš da je počela da piše?'', rekao je M dok smo uz pivo sedeli u nekom kafiću. Ćutao sam. ,,O čemu?'' ,,O sebi. A mnogo češće o tebi''. ,,Odakle ti to da je o meni? Napisala je?'' ,, Zar misliš da bi...
Kada dijete je rođeno, ono nema nikakvih predrasuda, ne mrzi kao mi, koji smo cjeloga života odgajani po standardima temeljnih ljudskih vrijednosti. Svako novorođeno dijete dolazi na ovaj svijet kao ateista i freethinker, što bi rekli, osoba bez predrasuda, otvorena za sve moguće kombinacije i filozofije;...
Živeli smo u malim stanovima, u četvorokrevetnim studentskim sobama. Sa čudnim stanodavcima i još čudnijim cimerkama. Imali smo male godine koje vrište da su velike. I dovoljno je bilo obući zelene pantalone i crvenu košulju da se Beograd pretvori u najlepše mesto na svetu. Čitali smo...
Ili kako se (p)ostaje – prijatelji zauvek. Ujakov i Žmuov rođendan bili su divan povod mojoj premladoj Ujni da nas svojim doskočicama pošalje u starački dom. Veče preslišavanja zajedničkih (hiljadugodišnjih) dogodovština završila je sa: “Laku noć, omladino!” Još malo pa pitaće – te – starost – gde...