Probudilo ga je ženino spremanje kuće. Kako su živeli u jednoj sobici, i najmanji šum dizao bi ga iz najdubljeg sna. Ona je tandrkala loncima, zatvarala i otvarala fioke, dizala oblake prašine sa poda i sve to, a on je to dobro znao, samo da...
Rodilo se u meni između gutljaja čaja i samovanja uz Virdžiniju Vulf. Počelo je s obrisima i mrljama na maglovitom staklu duše koja beše izložena hladoći samospoznaje. Nisam uspevao da mu odredim pol, starosnu granicu ili možda govor tela. Bilo je tačka na nepreglednoj pučini,...
Bacila sam sidro na dno bivstva, lupilo je o prazninu. Odlučila sam da se večeras oprostimo. Opet je počelo da krvari, kao nekada. Nemam više reči, tih slatkih, penušavih melema. Nemam više nijedne brane da zaustavim more kraja. A tako želim. I tako ne mogu....
Čekam da protegneš prste Po pesku mojih mladeža Osmehom da mi razbiješ San Čekam da mi ne daš Da se plašim zime Puste parkove da mi oživiš na Dlanovima Čekam da mi svanjivaš Noću Tišinom krstariš po ključnim kostima S šaka se ne spira pepeo Tvoje neodlučnosti i mojih Nadanja Večna smo vatra koja se S merom pali i merom...
Otvorim šake Gledam gradove kako se ruše Razmišljam u kom smo se više Voleli Zatvorim oči Presahla mi mora Na obalama sene igraju Poslednji ples Pokušam da porodim reči Zamrse se Samo sam krik u Ništavilu Pitala si me šta sam Rekoh ti ništa Samo tako mogao sam ti biti Sve Pitala si odakle Rekoh ti odasvud Jer svuda si ti Nedelja se vuče...
Bio je kraj februara. Neka čudna, skoro zagrobna tišina je poput koprene padala na prostor oko nas. Ne samo u prostoru, tišina je bila i u nama. Sedeli smo u istoj sobi, na istom kauču, a bili u isto vreme kilometrima udaljeni jedni od drugih....