11 maj NADANJA

Čekam da protegneš prste

Po pesku mojih mladeža

Osmehom da mi razbiješ

San

Čekam da mi ne daš

Da se plašim zime

Puste parkove da mi oživiš na

Dlanovima

Čekam da mi svanjivaš

Noću

Tišinom krstariš po ključnim kostima

S šaka se ne spira pepeo

Tvoje neodlučnosti i mojih

Nadanja

Večna smo vatra koja se

S merom pali i merom gasi

Autor: Miloš Lazarević

Fotografija: blogspot.com