Uplašio sam se. Zato sam otišao. Ne ovoga ili onoga Već tvog karaktera. Impulsivnosti, preosetljivosti Možda male opsesivnosti. Sticajem okolnosti nisam te gledao u oči kada sam odlazio. Morao sam da pošaljem poruku. Napisao sam da te volim i da ću te uvek voleti Kao čoveka Ali ne i kao ženu. Malo sam slagao tada. Voleću te...
Pisac može da bude (relativno) dobar čovek Blag i ekscentričan Bitanga, džeparoš, ubica, samoubica Paranoik, egoista, zlopamtilo, ljubavnik Težak čovek Sve u svemu, nekako oštećen. U stanju je da nabere kilogram marihuane Koju je slučajno zatekao na nekom polju I prenese je kroz pola države I da marihuanu pokloni devojci ili drugu Koji je ovisnik...
1. Jutro. Zamračena prostorija. Kraj prozora, iza zavese braon boje se nazire drvena ukrasna figura, šumski duh. Zavesa braon boje je samo improvizovano prebačena preko obične bele zavese od čipke. Otvoren prozor, roletna spuštena. Soba u blagom neredu. Laptop na stolu. Lom ispod stola. Lopta, kese...
„Ćale, vidi, doneo sam ti čistu odeću, keks i pelene. Možda te uskoro puštaju sa internog Pritisak ti je u redu Ali izgubio si previše snage, ako se ne boriš šanse su ti slabe. Shvataš li to?“ „Ni ja nisam optimista. I šta je još novo?“ „Pa...
Nedeljom ujutru je 2016. godina I puniš trideset i šest. Čuješ zvuk aparata za merenje pritiska. Majka, iz susedne sobe. Sakupljaš snagu, ustaješ, izbacuješ smeće. Potom obilaziš oca koji lagano vene u bolnici. Vidiš kateter i kesu sa urinom. Krv u mokraći. Infekcija, kažu. Dešava se. Daješ mu da jede. On ti postavlja pitanja. „Šta se...
Te 1987. Kristofer Riv je još uvek bio živ i zdrav Ali, nažalost, snimili su najslabiji film o Supermenu sa Rivom do tada. Falio im je budžet i bolji režiser. Pokojni Kristofer je pristao da po četvrti put obuče kostim Samo pod uslovom da on lično ima uticaja na...
Vikendi umeju da budu opasni. Suočavanje sa sobom. Vremenom. Usamljenost. Samoća. Dodaj tome kišu Pravi pesnički, dilandogovski, noar kliše. Protok vremena. Starenje nas. Eto, tebe poznajem sedamnaest ili osamnaest godina Još od mladih izviđača A tebe jedanaest godina. Bio sam tu kada ti se u glavi začela ideja o bendu Nakon novogodišnjeg dočeka Tada sam te i upoznao. Bio sam...
Bukovski je napisao Da na ovome svetu ima dovoljno reči za sve nas Prošlo mi je kroz glavu dok sam sedeo okružen društvom. Ali, u tom trenutku za nas u ovoj zemlji nije bilo mnogo toga. Ničega što bi nam dalo pravu nadu. Maltene svako od nas je imao Neku pošteno...
I dan-danas ponekad pomislim na tebe Recimo, opazim šolju na polici Možda nabasam na disk koji si mi poklonila Kažu, snimiće nastavak tog filma U životu, filmovi retko imaju nastavke. Još uvek nemam pasoš, slabo plivam I zbog tena ne smem previše na sunce Nemam ni novac Sa mnom ne bi obišla Španiju...
U mašti mi pokazuješ oslikanu terasu Vraćam ti posude u kojima si pakovala hranu za ćaleta i mene Pijemo kafu sa cimetom i mrvom vanilinog šećera Pokušavamo da napravimo policu za knjige Potom iznosimo knjige na svetlost dana Nije im mesto u podrumu. U mašti vodimo ljubav Imamo prave poslove Bolovanja i godišnje...