Ljubav je tvoje pismo njoj, čokoladice "Životinjskog carstva", buketi ljubičica i njen smeh kada te zamisli kako si brao cveće. Njena pisma tebi, diskovi, bombonjere, crteži, nestalo pismo, paketi puni knjiga i stripova, rukom pisane pesme, pesme kucane na mašini koju ti je poklonila, kesice tople čokolade, razglednice, školjke, izgubljeno - nađeni bedž,...
Marko Antić, pesnik i prozaista, svoje stvaralaštvo koristi kao oslonac za preskakanje „zidova”. Radovi su mu zastupljeni u zbornicima („Prvi put, „Junaci urbane bede”, „Zagrcnuti u tranziciji”, „Bundolo offline 2”, „Bundolo offline 3”, „Poeziranje”, „Poeziranje: ODgovori”), fanzinima („Zeleni konj”, „Helly Cherry”, „Pobuna umetnosti”), antologijama blog-priča,...
Dok čekamo, ispijamo već treće pivo. Knjige u kojima sam objavljen kao koautorsu naspram nas, na sredini stola. Moje prvo samostalno delo takođe. Praktično: na dohvat su nam ruke kada zatreba.Stotinak ljudi sedi u poluzamračenoj sali. Još nekolicina devojaka se šunja u potrazi za slobodnim...
Uveli su me u prostoriju i naredili mi da sednem. Lisice su mi parale zglobove, a doktorova ćela se presijavala okupana znojem. Upitao me je kako sam. -Loše, doco, loše. Svašta sanjam ovih dana: ružičaste slonove, babe sa puškomitraljezima, Tadž Mahal u plamenu, mrtve i žive rođake...