14 sep Čovek u tri čina

1.

Jutro. Zamračena prostorija. Kraj prozora, iza zavese braon boje se nazire drvena ukrasna figura, šumski duh. Zavesa braon boje je samo improvizovano prebačena preko obične bele zavese od čipke. Otvoren prozor, roletna spuštena. Soba u blagom neredu. Laptop na stolu. Lom ispod stola. Lopta, kese sa drangulijama, knjige. Diskovi u belim i crvenim i zelenim papirnim omotima. Još par kutija diskova na podu. Uglavnom filmovi skinuti sa Interneta. Odeća preko stolica i fotelje. Zid naspram kreveta je oslikan čudnim šarama. Puzavice, vinova loza, žbun. Kao biljke sa neke druge planete. Pored zida su naslagane prazne kartonske kutije sa žutim trakama pošte. Hrpa kutija poslatih iz ljubavi. Na plakarima, skoro do plafona, naređane su gomile stripova, neki su u kutijama i najlon-kesama. Mahom „Dilan Dog“. Na noćnom stočiću „Politikini Zabavnici“ i još nekoliko knjiga. Pored noćnog stočića je i stolica. Na njoj: dve gumene figurice – Vini Pu i štrumpf koji nosi poslužavnik sa milk-šejkom i žutom slamčicom. Mali žuti budilnik, verovatno poklon. Olovke, blokčić, knjiga „Nepoznati i grad“, Zoran Ilić. Mobilni telefon, „Nokia 6303i classic“ i crna kineska futrola za telefon. Ispod kreveta je kutija sa pismima i fotografijama i sveska sa beleškama tvrdog poveza „DUNJA A4 TP“. Alarm mobilnog telefona se oglašava u 07:40.

Čovek u srednjim tridesetim, obrijan, plavosmeđe kose, svetlijeg tena, visine 176 cm i težine oko osamdeset kilograma brzo isključuje alarm, uzima telefon i okreće se na drugu stranu. Umotava se u pokrivač i proverava Fejsbuk preko aplikacije na telefonu. Nešto tipka, gleda, nekome je čestitao rođendan. Preko volje ustaje. Ima belu majicu i donji deo pidžame plave boje. Čarape crne boje. Ulazi u izlizane papuče.

Odlazi u kupatilo. Hodnik i kupatilo su vrlo skromni i takođe u blagom neredu ili fazi renoviranja. Stari stanovi iz doba SFRJ. Zidovi su sveže okrečeni u belo. Čovek vrši malu nuždu, skida majicu, pomalo  nerado pere zube, umiva se i sapunom trlja i pazuh. Češlja se. Oblači majicu.

Vraća se u sobu i uzima „kafetin“ i „bromazepam“, po nekoliko tableta. Uzima i plavu tableticu, „ksalol“ od 1mg. Flaša sa vodom mu stoji kraj kreveta. Vadi flašicu sa zelenom tečnošću za ispiranje usta i protiv zubnog kamenca iz fioke, navrće iz nje i ispira usta desetak sekundi dok flašicu odlaže u fioku, potom ide nazad u kupatilo (još uvek ispira zube i usta) i pljuje tečnost u lavabo.

Skida se go, odlaže čarape, majicu i pidžame na krevet, oblači bele bokserice i belu majicu, oblači farmerke i zelenu kariranu košulju sa kratkim rukavima, sva ta odeća je ležala raširena na fotelji. Nalazi čarape u kesi u kojoj drži čiste i navlači ih. Sive su boje. Uzima poveći narandžasti ranac, mobilni telefon i izlazi u hodnik stana. Obuo je duboke plave „starke“ modroplave boje, pomalo rašivene sa strane. Otključao je vrata od stana i sišao par spratova niže.

Užurbano hoda, u prvoj pekari kupuje dve osmine bureka sa sirom i jogurt, plaća okruglo sto dinara, jednom plavom novčanicom. Nastavlja dalje, odlazi u poštu i traži paket. Lično preuzimanje, jutros je stigao. Kažu mu da je paket tu ali da mora da sačeka. Pokušava da bude strpljiv. Radnik obezbeđenja, policajac u penziji, povremeno pogleda u čoveka. Čoveku donose paket, on potpisuje i odlazi do stana nedaleko od zgrade pošte.

Uzima ključeve iz ranca i otključava stan. Mršti se, verovatno zbog onoga što su njegove nozdrve osetile. U prvoj sobi desno leži starac u peleni i pidžami. Čovek mu dodaje kesu sa burekom i jogurtom, zatim odlazi u kuhinju, seda na stari dvosed na kome je kesa sa lekovima i papir. Čita papir, otpusnu listu. Prema lekarskom uputstvu vadi lekove iz kese i ređa ih, sprema jutarnju terapiju čitajući prepisane doze. Otvara paket. Konzerve, lekovi, knjiga. „Tunel“, Ernesto Sabato. Prebira po kesici sa lekovima. Vadi bočicu i pridodaje još jedan lek ostalim medikamentima.

Puni čašu vodom i donosi lekove i čašu starcu koji jede. Potom uzima ranac i još par stvari, izlazi iz stana, zaključava i proverava kvaku. Baca pogled na ekran mobilnog telefona da vidi koliko tačno ima sati. Izlazi iz zgrade, potom dva puta skreće desno i nastavlja pravo, prelazi ulicu van pešačkog prelaza i ide ka velikoj zgradi.

2.

Velika zgrada je zapravo njegovo radno mesto. Čovek se pozdravlja sa starijim kolegama, uzima dokumentaciju potrebnu za rad i zauzima poziciju na svom šalteru. Dopisuje par sitnica i datum u internu dostavnu knjigu kroz koju prolaze svi predmeti. Uključuje računar i monitor. Monitor se ponovo pali i gasi po sopstvenom nahođenju. Čovek pronalazi ulaz za monitor na kućištu računara i obrće šrafove na ulazu ali bez efekta. Isključuje monitor iz struje i odvrće šrafove do kraja, potom ostavlja monitor na stolici i obaveštava nadležnu službu o kvaru.

Na šalter mu dolazi mušterija i zahteva fotokopiranje. Kolege koje to inače rade su na pauzi. Čovek preuzima njihov posao. Dvadeset i kusur listova formata A4. Dvostrano kopiranje. U pitanju je nešto kao „hiljadu smrtnih grehova po ruskoj pravoslavnoj crkvi“. Mušterija je spremna da plati i čovek se bez komentarisanja prihvata zadatka. Svoje mišljenje će zadržati za sebe. Dok kopira, neke stvari mu upadaju u oči. Otprilike:  „Govorila sam glasno i lupala vratima“; „Lakirala sam nokte“; „Nisam uvek postila“; „Protivurečila sam mužu“; „Ogovarala sam“; „Glasno sam se smejala“; „Koristila sam Bogu neugodne reči“;

Da, nešto se zaista dogodilo ljudima, i nepovratno je, pomislio je čovek.

3.

 Nakon završetka radnog vremena, čovek ponovo posećuje starca i daje mu ostatak dnevne terapije i kuvano povrće. Starac, čovekov otac, mu je pronašao film. „Donesite mi glavu Alfreda Garsije“, Sem Pekinpo i njegov poslednji dobar film. Na kraju filma (anti)heroj sprovodi pravdu i gine u meksičkoj zabiti. Čovek ocu iznosi smeće i taksijem ga vodi na brijanje.

Na kraju dana čovek isprobava emulator za stari „Nintendo“ i igra „Nindža Kornjače 3: Projekat Menhetn“ iz 1992. godine. Sekač u finišu prosipa neku vrstu mutagena po sebi i postaje Super-Šreder. Ako si dovoljno vešt porazićeš ga a Krangov svemirski brod će eksplodirati mada će Krang ipak pobeći u Dimenziju Iks odmah nakon borbe sa tobom. Igra rađena po jednoj od crtanih serija sa legendarnom sinhronizacijom sada već pokojnih glumaca. Mlađi naraštaji će ponovo biti uskraćeni.

Autor: Marko Antić

Fotografija: tumblr.com