Pročitala sam sinoć: Šabanova pesma „Kralj boema“ je gotovo u celosti Drainčeva pesma „Odgovor na majčino pismo.“ "Iako sam svoje srce u krčmi propio." Prvi put sam na sopstvenoj svadbi sela za sto negde oko ponoći da popijem kafu. Stopala su mi bridela od celodnevnog igranja, i...
Pevala je Bebi Dol. I ne znam odakle baš ona u kafani. Ni zašto ni onda tu nisi bila ti. Al’ umela si, odsustvom, da magle svog tela, u mojoj glavi, uokviriš, da zaboliš kao da si materijalna. Otelotvorena, otrovna, slobodna, poput Golema, bez duše i srca, bežiš sa...
Sve prave ljubavi su tužne. Ili barem tako kažu pesme. Sve prave ljubavi su nedoživljene, prekinute u koraku i snu, neispričane priče, nedosanjani snovi. Ima nešto u tome, u toj misteriji nedoljubljenog para, kada dvoje razvoji sudbina, drugi, okolnosti. Šta bi bilo, da smo samo...
U sumrak ili i od toga kasnije dok su nam razgovori uglavnom tekli glatko htela sam da kažem, ni tada mi kotrljajuće tvoje r nije bilo slatko i pričao si jezikom čudnim govor ti je bio malčice stran ali kad se vremenom naviknuh po tome si i bio poseban kafu mi nijednu nisi skuvao u sobi...
Kraj mene nema nikog dok pored mene prolaze svi. Ne znam korake, pa se ne uključujem. Najlepši sam dok sam zauzimam neku prostoriju. Svako prisustvo, strano ili poznato, razbija mir. Suvišni pokreti, besmislice i mehaničke radnje čine pojam ljubavi dalekim. Prazne ulice su jedine slobodne. Ne truje me buka dok njima...
"Deset godina, "Deset godina, Hej, za deset godina ću Možda imati djecu, Otići na drugi kraj svijeta I potpuno promijeniti lični opis", Rekla sam joj U zadimljenoj kafani Dok su aprilske kiše Kvasile moju dušu I ove ulice, Kojim nikad nisi prošao. Nakon toliko vremena Skliznuo si mi sa jezika, Potrgao barijere I ukoračio u moju riječ Poput stalnog gosta. "Šta su godine za ljubav I...
Ova pesma o tebi, Je sve što mi je ostalo. Od detinjstva koje smo prošli, Igrarija kojih se i ne sećamo, I samo znam da si me nervirao, Da si me baš nervirao (a ni sada nije ništa drugačije), I tog bezbolnog razdvajanja, Kao da niko nije ni osetio Da se više ne igramo. I...
U prekrasnoj bašti neke rustične kafane, sjedili su dvojica poznanika i pričali o slobodi. Bilo je to prijatno ljetnje predvečerje koje sluti noć bogatu bučnim razgovorima i šarenim ženskim haljinama. Negdje iz daljine čuo se osokoljen muški zvižduk, tako primjeren ljetnim večerima da je podrazumijevan više...
'13. Znaš li da ovaj dan miriše na stari hrast? Ne znam zašto, ali miriše, osećaš li? Sećanja su čudna stvar, oblikujem ih godinama, seciram i kratim, ali mirisi, oni ostaju kao prirodni teleport protkan rečima. Kao pažljivo istkana paukova mreža koja će se zalepiti, koliko...
Sva velika otkrića nastaju u kafani. Ko kaže da Njutn nije bio pod šankom, a ne pod jabukom kada je spoznao djelovanje sile koja nas privlači, razvlači i odvlači? Istoričari? Društvena je to nauka, a društvo je, baš kao i život, varljive prirode i svaka...