Napolju dan samo što nije počeo. Svet je za par sati spremniji Od mene. Jutro polako ustaje iz kreveta I tegli se Dok ja ležim sasvim mirno I maštam o mirisu jedne kose Tačno pored sebe. Kapci bi želeli Da ostanu otvoreni. Disanje bi se umirilo posle nekog vremena Dopustio bih joj da spava duže Sve dok...
Posmatram nezainteresovane ljude Kako ispijaju kafe Ne čujem o čemu pričaju Jer uvek hodam sa slušalicama Jedino zbog toga uspevam da preživim. Kada noć padne postajem zabrinut Nikoga nema po ulicama Kao da sam produkt divljeg zapada Jedino mi pravi društvo kotrljajuće žbunje. Ništa se dobro ne dešava posle 2 ujutru Kurve ostaju kurve Muzičari pakuju...
Bojim se da sam sve u životu uradila pogrešno. I bojim se da ću ovu rečenicu da ti kažem kada budeš sjedio kraj mog bolničkog kreveta pokušavajući da budeš hrabar. Imat ću crveni ruž na usnama i mozaik bora na licu, sijedu kosu, i iza...
Auć. Prepala sam se. Što. Izgleda da sam se možda malo zaljubila. Dobro, ako je možda malo. A zapravo je puno bez možda, nemoj nikom da kažeš. Neću, obećavam. Dogovor. Dogovor. Nego, što si se prepala. Kako što, pa je l čuješ, zaljubila sam se. Pa...
Kafu posle 18h piju studenti. Nekoliko dana pred ispit, svakog dana. Da ih održi budne nad knjigom. Piju je zaljubljene drugarice, da ih održi celu noć u razgovoru koliko su njegove oči čarobne. Ili kako je njegova bivša baš bezveze. Ne okreću je do ujutro –...
Roletna vrišti Pod naletom vetra Soba je i dalje mirna. jedino plinska peć odaje znake života Pukceta i podseća me da unormalim disanje. Ustaću nešto ranije Tražiću posao Zatim se vraćam u krevet Govorim lenjosti: više te ne napuštam nastavljam da spavam. Ustaću pre 12 čekaće me kafa Sveža brada Dobri stari podočnjaci Bezvoljnost i mrzovolja Nesigurnost anksioznost I sakriveni strah od odrastanja. Sat je mnogo...
Kafa nedeljom ujutru Predstavlja sveopšte blaženstvo Zbog nje se održavam Na površini. Kada pritisak počne sasvim da me uzima da se igra mojim postojanjem predložim kafi da me spasi Jer želim još da živim i da napišem bolje pesme. Nakon par gutljaja Uvek tražim oblike Poneki simbol koji podseća Na zaboravljeno vreme protraćeno detinjstvo Na trenutke u kojima mozak nije imao...
Iz zjenica mi curiš kap po kap, Niz vrat mi dozivaš moje nesanice I kvasiš im crnu u svojoj nemarnosti. Premišljaš se. Kotrljaš misli uzbrdo bez mene Nadaš se sebi negdje na vrhu I onda treptaj, Laku noć! Kapci ti miluju moje u trenu Između danas i juče, Sna i tastature, Mene i postojanja. Nestaješ mi. Ne sjaje...
Uštedeo sam za taksi i nešto sitno Došao, sačekala si me. Otišli smo u kafić, radila je tvoja rođaka. Tu je bila i tvoja sestra I drugarica, i njen dečko Svi smo popili kafu i razgovarali. Kasnije smo u prodavnici uzeli pivo. Rekla si – nećemo u šumu, izletište ili kraj reke Idemo...
Ustani i obuci se Sačekaj kafu Dovedi se u red Jutro je stvoreno za posao I radnike dovoljno si lenj da ga prespavaš. Tačno pre podneva Puštaš već gomilu puta odgledanu seriju I diviš se Čendlerovom sarkazmu pomisliš kako ni tvoj Odbrambeni mehanizam Nije loš ipak je on lik iz serije A ti proživljavaš. Zatim sledi ručak Buljiš u TV Samo...