17 dec Laku noć

Iz zjenica mi curiš kap po kap,
Niz vrat mi dozivaš moje nesanice
I kvasiš im crnu u svojoj nemarnosti.
Premišljaš se.
Kotrljaš misli uzbrdo bez mene
Nadaš se sebi negdje na vrhu
I onda treptaj,
Laku noć!
Kapci ti miluju moje u trenu
Između danas i juče,
Sna i tastature,
Mene i postojanja.
Nestaješ mi.
Ne sjaje mi tvoja razmišljanja,
Ne vidim moje drhtavice
Pod pahuljama,
Pod vjetrovima,
Pod samom sobom,
Laku noć.
Nema te fotografije
Na kojoj bih mogla potpisati sebe
U trenutku jedinog smisla u univerzumu
Dok pišem poluzatvorenih očiju
Bez snage za pokret,
Bez volje za snom,
Bez trunke realnosti u lijevom oku.
Laku noć.
Pozdravi mi djevojčice bez glasa
Koje te gurkaju u redu za hranu,
Čipkane kragne na opeglanim košuljama
I samodržeće čarape na rubu ukusa,
Već sam tu bila, kaži im,
Laku noć.
Znam kako protiču muško-ženske kafe
Zato sa tobom pijem čaj
I jasno vidim kuda odlutaš
I zašto je lakše otići i ćutati
Kada te mole u pola noći
Da sanjaš zvijezde sa mašnom u kosi,
Ne slušaj ih, pjevam ti,
Laku noć!

Autorka: Teodora Košarac

Fotografija: tumblr.com