17 dec Kafa

Kafa nedeljom ujutru

Predstavlja sveopšte blaženstvo

Zbog nje se održavam

Na površini.

Kada pritisak počne

sasvim da me uzima

da se igra mojim postojanjem

predložim kafi da me spasi

Jer želim još da živim

i da napišem bolje pesme.

Nakon par gutljaja

Uvek tražim oblike

Poneki simbol koji podseća

Na zaboravljeno vreme

protraćeno detinjstvo

Na trenutke

u kojima mozak nije imao zaduženje

Sem da pamti.

Pri dnu

Kada gorčina zauzme sve delove tela

Imam jasnu sliku

šta zapravo želim u životu

Uz poslednji gutljaj

Shvatam da moje vreme tek dolazi.

Posle prve kafe previše sanjarim

Dopuštam Suncu da probija oči

Uživam u prizoru raspoređenih oblaka

Ne smeta ni škripanje šina

Ni dosadna sirena

Ovaj voz lebdi.

Posle prve kafe

Znam kako da se isključim i nestanem.

Kada budem otpio drugu

Progutaće me realnost.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com