Budim te u beskraju Trepavicama ređam slike po čelu Više je nego dovoljno Ne dobijaš nebo Dobijaš me celu Povoljno Za malo šapata i flašu starog vina Možda je loše vreme Ali ne hajem Dok pesma postoji Ja postajem Tvoja poetesa Nema veze ako jutro svane Niti ako nam nije ista adresa Neke priče Nisu za svačije oči Zato toči Toči Dok ne...
Ustani Sunce te doziva Svojim zracima Koji se prelamaju kroz Roletne na tvom prozoru I prosipaju po tvojoj Preplanuloj koži. Svanulo je Još jedno Jutro Uprkos tvojoj želji. Snop svjetla Klizi po tvom tijelu Golica te I ulazi U svaku tvoju poru Popunjava pukotine I sama postaješ svjetlo. Ne opireš se. Dišeš i upijaš. Ustaješ Jer znaš Pred tobom je Novi dan. Autorka: Tanja Spasojević Simeunović Fotografija: pinterst.com ...
Pravi blues počinje Tek kada prestaneš da čuješ svet Baš oko 4 ujutru Divan prizor tišine. Pravi blues je ispljunuta istina O životu koji nam preostaje. Zaista boli. Crnci iz Nju Orleansa Spokojno spavaju Njih je mučilo samo ropstvo pamuk i bol u leđima Mi imamo tehnologiju Novu vrstu zarobljeništva I nikad nismo bili usamljeniji Leđa nas bole od...
Nemam nekog iskustva sa pametnim pitanjima. Još manje sa odgovorima. Ponekad razumem ljude koji jebu plastične lutke. Ispuste vazduh, spakuju je pod krevet, i legnu da spavaju. Moja plastična lutka za večeras je očito pročitala previše modnih blogova i zapratila neke meni užasne ljude preko...
Bila je noć kakvu bi netko drugi mogao samo sanjati. Noć bez pijanog tumaranja glasnog pretvaranja noć francuza, jazza i stvaranja prava jedna noć koja bi zaslužila dočekati jutro...
Naša su jutra Iglice svetlosti kroz roletne Čulo mirisa U mehuru kafe Moje zenice Poput sagorelih svitaca Po njenim grudima Razmazane Pod jorganom Išvrljane hartije Kopni hladnoća I dok se klackamo Nad ponorom sna Dodir preteže Dodir propituje Ženski lukavo -Pesniče, gde ćemo -Idemo svuda Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Noć je potrajala taman toliko da se više ne seti niko koja je svrha sna. U nepoželjnom jutru pred nama maglila se ona tama prizora sinoćna. Da smo se smislenije oćutali do smrti bismo šaputali pitanje otužno. Ovako nas krvnički goni po zapećcima u vasioni ni krivo, ni dužno. O zašto smo se nevini, mili u tuđu ljubav...
Kada bi mogla da biraš, gdje bi me smjestila u sumrak ili svitanje? Dodirnuo je stopalom moje i probudio me. Sunce i njegov dah slikali su vulkan na mom ramenu. Volim jutra u kojima nas bude dodiri. Dodirnula sam mu nos kažiprstom. U vrijeme između to...
Ona se budi, negde oko podneva. Kad se sunce čvrsto pozicionira, na sredini neba. Budi se lagano, i dugo. Ponekad se to i do večeri otegne. Samo izviri da vidi zalazak, i vrati se u krevet. Budi se ona i u zoru. Uglavnom vikendom. Kad svi drugi spavaju. Voli da jutro samo njoj pripada. Sveže, prohladno i maglovito, dok sunce još...
nebo nikako da svane, lakše svene. nebo, probudi poglede, ne dremaj. osluškujem zoru zagledana u tebe: nedogled. svisnuću, svanuće: jutro. Autorka: Valentina Baktijarević Izvor fotografija: pjcornell.com ...