- Ne pišeš više. - Ne ide, odgovorila sam mu. Kao voz koji se pokvari i zastane na cesti. U nekoj pustoši, a vagoni prazni. Samo kondukter i ja. Putujemo bez cilja. Možda cilj i nije toliko važan, koliko želja da putuješ. A, ja sam...
Postoji priča koju već dugo nameravam da ušuškam među redove. Jedna od onih koju ispišem i ostavim deo sebe. Deo koji se više nikad ne vrati, tamo gde je pripadao. To je priča kojoj treba da verujem, da odlazi na neko bolje mesto. Mesto koje...
U poslednje vreme naviru uspomene. Sećanja. Prošlost mi se mota po glavi. I ne, ne budite smešni – to ne znači da je želim natrag. Jer da je želim, nikad je ne bih nazvala tim imenom. Sledi nespretni susret sa vašim bivšim. Pa se iznenada pojavi...
Zvuk violine jedrenjak i more ti i ja bosi na palubi u sanjivom zagrljaju nasukani daleko od ljudi pred samo cvetanje pustinje Atakame gde praviš papirne brodove dok ja sanjam drvene jarbole i tvoje ruke na kormilu. Jedro nosi miris arganovog ulja, dok tvoji prsti mirišu na Pustinjski cvet. Pijemo čaj od mente, u vrtu Menara. Živimo najlepše zalaske Sunca. Palme i...
Pustila sam April Rain. I videla nas kraj Sunčanog keja. Skriveni pod korom drveta. Delimo poslednji gutljaj vode i smejemo se. Govoriš da voliš moj osmeh i skanjaš mi pramen kose iza uha. Tvoji prsti u mojoj kosi kao da iscrtavaju bezgraničnu mapu sveta. Ispisujem...
Kad mi nedostaješ, ja pomislim na sve ono što imamo. Setim se onog keja, Ade i kamenčića, lešnika u nekom naizgled poznatom gradu. Svih onih rastanaka koji su morali da se dogode, inače ne bismo znali šta je ljubav. Svih onih večeri provedenih negde daleko...
Rekao je da će proći. Da ne razmišljam. A jedino o čemu sam razmišljala je kako ću prestati da volim sva ona jutra koja sam dočekala s njim, dok mi je ljubio čelo i govorio da mu nikada neće biti žao. Kako ću trčati po kiši...
S njim uvek putujem, daleko. Zadirem u očne duplje i zatičem Mesec u divljini. Onda maštam o našoj kući u Karlovcima. Onom ulazu, na kom je drveni stočić i na njemu lavanda. Milihbrot i dve staklene šoljice za čaj. Imamo psa. Potkrovlje i biblioteku. Suncokret...
Rekao je da su najlepša jutra ona u kojima provlači prste kroz moju kosu, dok se meškoljim u njegovom zagrljaju. Onako sanjiva, krhka. Dok tragam za njegovim najnežnijim crtama lica i verujem da ništa loše ne može da se dogodi onima koji vole. Jer sam oduvek...
Rekao je da je otkrio moju tajnu. I da će Volim te, ubiti ćutanje. Da umem da volim nesrećne, najviše. Bez očekivanja. Bezuslovno. Da zagrljaji plaše onog mrzovoljnog i hladnog dečaka u njemu. Jer bi ih mogao zavoleti. Poželeti da ostane u njima. Da ne može...