Ljubav je more, pesak i po prvi put svetlost kamenčića u tvojoj ruci. Kako ih samo vešto odabiraš i govoriš da svaki od njih ima priču. Onda ih sklanjaš u stranu, dok ih ja krišom uzimam i stavljam u kutijicu za nakit. Rekao si da...
Uvek zastanem dok izgovaram tvoje ime, odajem počast ljubavi. Nama. Ponekoj ptici. I onoj tvojoj da ljubav voli slučajnosti. Jedna reč, šapat vetra, oduzima mi ono najlepše od tebe. Da te slušam dok izgovaraš naše ime – postojanost, oduvek. Zato volim snove, tamo postojiš, izvajan od terakote s mirisom kiše, zapisan dodirom koji samo ja prepoznajem. Tamo se...
Zakopčavaš poslednje dugme na košulji. I gledaš kako nespretno češljam kosu, dok sanjam o nekoj priči. U kojoj se ne poznajemo. Tako izgubljeni. Zaneseni. Čekajući neke druge ljude, koji će nas voleti. Sebično, tajno. Koji nas nikada neće pitati šta nas je bolelo dok smo ispijali Dom Perignon u napuštenoj zgradi na periferiji grada. Koji nas neće grliti...
Rekao si da je sve mnogo lepše, dok ljudi ne znaju. Ne mogu nam ukrasti ono što imamo. Sve one mostove koje smo pretrčali, tako da nam srca zaigraju. Svi oni poljupci u Japanu, o kojima niko nije pisao. Svi oni pogledi, koje niko nije...
Ne znam kako se pričaju ovakve priče. One u kojima juriš srcem, pa zaboraviš na njega. Jer svaki dobar čovek jednom, napravi lošu stvar. Rekao si da srce ostaje tamo gde je, bol. Moje je ostalo u Kastilji. Uz more. Šafran. Brodove. Miris zemlje, vinograda....
Dragi, pisci nisu idealisti. Oni bude i otkrivaju, najbolje u čoveku. Osluškuju srca. I umeju s rečima. Ne beže od stvarnosti koju ne poznaju. Oni je žive, s onima koji su spremni da izgube. Ne traže da su voljeni, vole. Ne vole velike reči, razumeju samo...
Mi smo ništa. Ništa u kojem se izgubim. I tražim reči, ne bih li od nas stvorila nešto. Nešto što ljubav nikada neće razumeti. Zbogom. Volim te. Hvala ti, za onaj kej. I kišu koju sam dočekala na tvojim leđima. Za sve one otkucaje srca, koji...
Bila je jedna od najlepših ulica u Beogradu. U decembru. Od sedam do devet. Mirisala bi na ljubav. Kuvano vino. Cimet. I pečeno kestenje. Recitovao bi Borhesa. Dok ne zaplačem. I poželim još trenutaka. Još malo, tebe. Da me uhvatiš za ruku i da trčimo...
Želim da okrenem novu stranicu i ostavim je praznu. Praznu, na neko vreme. Kažu da pomaže ona stara havajska tehnika. Hvala ti, volim te. Pomaže i časa čiste vode, pod kojom će se naći tvoje ime. Pomaže i Joga i Tai-chi … I pokvareno jaje, koje držiš dok...
Bilo je tačno sedam, subota. Dan za ljubav. Ljubav, kojoj nisu potrebni zagrljaji. Večernja haljina. Smoking. I držanje za ruke. Već samo pisma. Ona koja si ostavljao na stolu. Dok spavam. I odlazio, s tajnom pod nepcima. Govorio si: Oni koji vole, ne opraštaju se...