Napravićemo kućicu na drvetu Uz kafu svako jutro slušaćemo ptice I za doručak ćemo hraniti i veverice I disaćemo punim plućima Ponećemo samo najosnovnije Odložićemo telefone, pogasićemo sve profile na društvenim mrežama (da, čak i ja) I ponećemo taj tvoj gramofon i one otrovne kafe koje piješ Pisaćemo pisma voljenim ljudima Vesti nećemo...
Bio je to jedan od lepših trenutaka. Krov zgrade, kafa, prepuna pepeljara, fotografisanje i knjige, lutanje po gradu. Gotovo da sam mogla da nas zamislim u toj garsonjeri na petom spratu. Kako čitamo poeziju, kako mi grizeš usnu, kako se žvrljamo bojama, kako kuvamo zajedno i gledamo...
Okrenuti leđima, zarobljeni smo u filteru kroz koji pokušavamo da dođemo do dovoljno vazduha. Mrzovoljno preko ramena pogledamo jedno u drugo. Dane većinom provedemo gledajući u kartonski plafon iznad nas. Noćima ti se, po navici u snu, približim. Ujutro se vraćamo emocijama. Ti si ljut...
- Ne znam jesam li ti rekao, ali baš mi je kul što se nas dvoje ovako ispričamo svaki put. Vrhunski objašnjavaš sve ono što ne kažem. Hell yeah, ti mi dođeš nešto kao moj Sigmund lični – otvorio je bocu vina i dodao mi...
Juče sam poželela da opet slušamo ploče. Da opet čujem zvuk ploče u njegovoj sobi, u mojim ušima. Donosila sam mu više ploča koje su ostajale kod njega i koje bi, kada bi ih poslušao, vratio. Ali ti, Dženis, ti si bila posebna. Danas mi je...
Početak, ili o tome kako je gramofon moje babe odigrao ulogu u razvoju i propasti dviju potencijalnih karijera, kako sam u ranom djetinjstvu naučila šta je teško zarađen sladoled i kako je moja baba bila prijeka i stroga žena: U kući moje babe uvijek je bilo...
„Ćale, vidi, doneo sam ti čistu odeću, keks i pelene. Možda te uskoro puštaju sa internog Pritisak ti je u redu Ali izgubio si previše snage, ako se ne boriš šanse su ti slabe. Shvataš li to?“ „Ni ja nisam optimista. I šta je još novo?“ „Pa...
U levoj ruci držim knjigu sa tvojom posvetom. Onu koju si mi poklonio onomad za dvadeset deveti rođendan. Posvetu sam pročitala toliko puta da mi se čini da su se slova izlizala, od čitanja. „Živim, dišem, sećam se...
Sva velika rešenja nam dolaze posle ovog pitanja: šta se tripuješ? Nije bitno koliko godina imaš, znaš da komplikuješ stvari bezveze čim ti upute to jednostavno pitanje. Šta se tripuješ? To je pravi trenutak da prestaneš da mrsiš svoj život tamo gde je sve fino začešljano. Misliš da on...
U polusenci ulične svetiljke mladić u teškom crnom kaputu sa starom gitarom počinje da svira meni dobru poznatu melodiju. Ritam ulazi kroz otvoren prozor moje sobe na prvom spratu. Zastajem i osluškujem. Koenov «Take This Waltz». Spuštam vrelu kafu na sto pored prozora i sedam na parket. Letnje uspomene zaglavljene...