18 sep V

Bio je to jedan od lepših trenutaka.

Krov zgrade, kafa, prepuna pepeljara, fotografisanje i knjige, lutanje po gradu.

Gotovo da sam mogla da nas zamislim u toj garsonjeri na petom spratu. Kako čitamo poeziju, kako mi grizeš usnu, kako se žvrljamo bojama, kako kuvamo zajedno i gledamo ruske filmove.

Videla sam tvoju nervozu, moje histerične napade, hirovitosti, razbacanu šminku, tvoja pijanstva i ljubomoru. Videla sam moju i tvoju zamršenu kosu na jastuku. Jagode sa šlagom, pesme sa gramofona.

Gotovo da sam mogla da nas zamislim da vodimo ljubav i delimo cigaretu. Daleko od vremena i prolaznosti.

Kako ti ujutru ostavim poruku karminom u ogledalu.

I opet sam pala i jednostavno zaželela da imamo mačku. Da ti spava na ramenu. Da ti donosim suncokret sa pijace i da te smirujem nervoznog. Da me zagrliš slabu i slomljenu. Da mi ljubiš suze. Da ti pričam o svojim borbama. Da se kupamo zajedno. Da se obradujem kad tvoja mama pita za mene, a ti joj kažeš da si me potpuno razmazio i namigneš mi.

Da se pakujemo zajedno za more i slušamo šum talasa iz starih dekinih školjki. Da nam dolaze prijatelji. Da se ne smirujemo. Da se zajedno sređujemo za operu i porodična venčanja.

U toj garsonjeri na petom spratu videla sam sve što nisam smela.

Svoje želje za koje sam ubedila sebe da ne postoje.

Videla sam nas.

Autorka: Kristina Kljajić

Fotografija: weheartit.com