Kažeš mi da pišem Voliš moju reč A ja se ipak nekako mučim sa njom Nikad ne zvuči kao u mislima mojim Da li je izlazak na sunce transformiše u uvredu Ili ne umem da izgovorim lepo Ne umem tako Ni čudovišta u glavi da ti objasnim A upoznaješ ih češće nego mene A...
Čovjek vikendom diše punim plućima. Tada jedino možeš da u već obimnom rasporedu, gužvi od života pronađeš svoj prostor. Utješiš se da je u redu što čitaš tri knjige uporedno, jer si valjda ti taj koji mora da ispoštuje sve one odgovornosti koje čekaju kao...
Ne verujte mojim slovima, Molim vas, ne verujte! Umeju da lažu i da mi se smeju, Umeju da se rugaju mojim sumracima, Umeju da saspu kiše na moja sunca, Da ih oteraju, da obrišu...
Po danu sve izgleda crnje: beli zubi, jarki grafiti, Glasovi koji kaplju sa usana. Svaka fleka magnetno privlači poglede, Sitne bore raskrupnjaju se ko ozonske rupe, Svaka neravnina na košulji zavlači se u očne kapke. Lepota se razlaže do nedostataka. Snovi se kotrljaju. Po danu periferija ima ukus daljine. Polja su široka....
Danima zarobljen U mračnoj tamnici sopstvenih misli Negdje na periferiji mozga Bačen u okove Bez suđenja i porote Ne osjećam ni vrućinu Znoj je tu samo da me podsjeti Da ne zaboravim da dišem Jutro me muči Najokrutnijim ispitivanjima Sa Suncem uperenim u mene Stotine pitanja Na koje ne znam odgovor A i da znam Nikad ne bih priznao Koristim...
Živeli smo u malim stanovima, u četvorokrevetnim studentskim sobama. Sa čudnim stanodavcima i još čudnijim cimerkama. Imali smo male godine koje vrište da su velike. I dovoljno je bilo obući zelene pantalone i crvenu košulju da se Beograd pretvori u najlepše mesto na svetu. Čitali smo...
Kada je otišla na Studije u Grad, prestala je da bude Ona. Odjednom , više nije htela da iko zna da nestvarno dobro slika i vaja. Znala je da bi joj to donelo mnogo izlizanih pohvala i neiskrenog divljenja. Nije htela da i dalje pitaju...