Sinestezija reči

Kažeš mi da pišem
Voliš moju reč
A ja se ipak nekako mučim sa njom
Nikad ne zvuči kao u mislima mojim
Da li je izlazak na sunce transformiše u uvredu
Ili ne umem da izgovorim lepo
Ne umem tako
Ni čudovišta u glavi da ti objasnim
A upoznaješ ih češće nego mene
A teram ih iz glave
Da ne oteram tebe
Da ne oteram sreću
Da ne zameniš ime moje za neki drugi sinonim
Misaone nemani
Nisu deo mene
Nagrizaju mi sjaj u očima
Sivim
Šareno obučena
Ja sivim
Panično uplašena od reči “istakao”
Nikad ne koristiš taj termin
Anksiozna zbog “trzavice”
Mrzim tu množinu
Jedina množina koju želim da koristim je “mi”
Plašim se da izgubim pravo na nju
I ceo jedan rečnik ljubavi
Shvatam
Obukla sam se u strah
Dakle, sive je boje
Podsećaš me da ne moram da nosim tu boju
Mogu da obučem crveno opet
Možeš da me obučeš u ljubav
Kad me zagrliš
Suptilno
Obuci me u moju boju
Crveno je moja boja
Ne ona siva
Ona nije moja boja
Siva nije moj dan
Nije moj život
Moj su život
Zelena i žuta
Kojima pišem

Autorka: Damjana Savić

Fotografija: weheartit.com

sinestezija-reci-blacksheep.rs

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.