Ne volim ozbiljne ljude. Dosadni su. I veliki glumci. Samo da bi bili prihvaćeni i uklopili se u društvo. A onda se bore, protiv pravog sebe u četiri zida i lažnog sebe kad izađu vani. I fasade se gomilaju, dok od njih ne naprave stvarno ozbiljne i nadasve glupe ljude. Ljušture perfekcionizma i lažnog sjaja. I čemu...
-Hoćete li meda u čaj? -Da, molim. Pogledom ju je tražio u kuhinji izvirujući iz velike pohabane fotelje. Smeškala se onako za sebe dok je pristavljala čaj. -I šta kažete, čime se Vi bavite? Uzeo je jedan keks sa stola. -Ja sam Vam, draga gospo, profesionalni hodač po rupama. -Hodač po...
S njim uvek putujem, daleko. Zadirem u očne duplje i zatičem Mesec u divljini. Onda maštam o našoj kući u Karlovcima. Onom ulazu, na kom je drveni stočić i na njemu lavanda. Milihbrot i dve staklene šoljice za čaj. Imamo psa. Potkrovlje i biblioteku. Suncokret...
Okrenuti leđima, zarobljeni smo u filteru kroz koji pokušavamo da dođemo do dovoljno vazduha. Mrzovoljno preko ramena pogledamo jedno u drugo. Dane većinom provedemo gledajući u kartonski plafon iznad nas. Noćima ti se, po navici u snu, približim. Ujutro se vraćamo emocijama. Ti si ljut...
Sinoć sam opet u mašti pravila ljude od voštanih figura. Dodavala boje, šarene boje. Crvenom obojila srce, bijelom stvarala mir, crnom hrabrost i snagu. Sve to da se izbore, za sebe i zbog sebe. Stopala su hladna, osjeti se miris kiše kroz otvoren prozor. Ispred...
Da budem iskren, gotovo sam se usr'o od straha kad sam začuo lupanje po šalukatrama te neobične večeri. Provirih oprezno da vidim šta se to dešava, ne pomerajući kapke žaluzina. Dabome, imao sam mnogo razloga za oprez. Pa opet, ono malo što sam video...
- Razmišljala sam malo. Možda treba da se pomirim sa njim? - Kako to misliš možda i malo? - Ide jesen, a on je znao lepo da greje i grli. - Da se ja pitam, razmislila bih o drugoj opciji. - Nema drugog, Tijana! Svi posle njega su bili...
Kakvo je vreme tu? Jesi li počeo da nosiš zimsku jaknu? Ne odlaži to, znam da mrziš jakne ali svaki put se prehladiš na početku zime. Kod nas je baš hladno. Ja, evo, sedim kod Bucka i pokušavam da pojedem pljesku. Izgubim apetit kad sednem za...
Imam jednu skrivenu strast. Kad osvanem u nekom novom gradu volim da se, izjutra rano, što ranije, iskradem iz hotela. Da izađem i prođem ulicama dok moji saputnici još spavaju, a narod još nije požurio u novi dan. Koliko mi je noć teška jer patim od...
Svako jutro sam je sretao kad sam išao na posao. To je bio jedini razlog što sam zavolio fiksno radno vrijeme od osam do četiri. Nerijetko bi se našli zajedno u liftu koji bi postao jako brz, iako mi je uvijek išlo na živce koliko...