06 okt Druga šansa

– Razmišljala sam malo. Možda treba da se pomirim sa njim?
– Kako to misliš možda i malo?
– Ide jesen, a on je znao lepo da greje i grli.
– Da se ja pitam, razmislila bih o drugoj opciji.
– Nema drugog, Tijana! Svi posle njega su bili kreteni!
– Nisam ni mislila na drugog frajera, nego na drugu opciju. Recimo, kupiš neko toplo mekano ćebe i napraviš zalihe čajeva.
– Pričaš kao da sam bolesna.
– Pričam kao da treba da ozdraviš.
– Od čega?
– Od hroničnog davanja druge šanse.
– Hej, pa ljudski je praštati.
– Zvučiš ko moj pijani pop! Okej je da oprostiš prijatelju, poznaniku, komšiji. Bivšem frajeru, jok!
– Zašto „jok“?
– Jedan glumac je rekao da je to davanje metka nekome ko te je prvi put promašio. Volim da poverujem glumcima. I van pozorišta.
– Ako se dobro sećam, ti si oprostila jednom.
– Jesam i glupo je što u taj pohod nisam krenula pod punom ratnom opremom – sve sa šlemom i pancirom.

Glupo je što sam drugu šansu dala nekome ko nije brinuo da li sam zakopčala kaput.

Nekome ko nikada nije skontao kakve špagete volim.
Nekome ko nije znao da miruje dok pišem.
Nekome ko me je hvatao za reči dok pišem.
A trebalo je za ruke, za struk i čelo.

Trebalo je tada više sebi da se sviđam od toga što sam jurcala njemu da se svidim.
Trebalo je da se zavučem ispod ćebeta i da pijem čaj.
Dok ne ozdravim.
Za novo.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: weheartit.com