Pišem ti pesmu. Tebi bezimenom, dalekom i nevernom. Pišem ti jer ćeš se verovatno večeras setiti mene. Ne zbog toga što je nedelja, niti što ćeš sutra proći još jedan ispit. Setićeš me se zbog hladnoće i praznog mesta u autobusu odmah do tebe. Setićeš me...
Sinoć je umro deda. Nenadano, a očekivano. Brzo, a opet nebeski tiho. Sam, kako se i rodio, negde pored vrata, u senci jabuke. Tata je bratu objašnjavao kako je on na boljem mestu, ne znam ubeđujući tako sebe ili njega. Grleni su bili jauci, oni...
Dakle, šta imam da ti kažem kao papirić na tvom radnom stolu? Ubrzano si me spustio na ravnu površinu, nisi me ni pogledao. Na meni piše da sam tvoje oko. Ona ti je to napisala, onomad. Šta imam da ti kažem kao kap vode na...
Da li ste ikada zaronili lice u najbistrije more? Ja jesam. Sinoć, ispod dva velika kišobrana koja su se grlila, ljubila su mi lice dva topla oka. Dva Nikolina oka. Sreli smo se za vreme krupnih pahulja, za vreme velikih nanosa snega koji su bili svuda...
Pustićeš ti mene da progovorim. Nekad hoćeš. Kada se sunce išunja sa neba. Kada na nebu bude samo jedna ogromna srebrna lopta. Kada zasjajim u tvojim očima. Ja, kao mrlja karmina na šolji tvoje popodnevne kafe, predlažem ti da odmah spakuješ kofere. Dobro se pripremi, stavi...
Još uvek te krijem u svežnju papira Od pogleda silnih što mi život krate. Osmehom te štitim od vanjskoga sveta. Rečima te ljubim u čelo i oči. Na prozoru sedim dok su sitni sati, A na papir pada svetlost sa balkona. I ruka mi leti od slova do slova Preteći taj trag...
– Pogledaj me. Pogledaj mamu, ljubavi. U šta to gledaš? Šta je bilo? Znala je ona šta je bilo. – Nećeš da govoriš? Zašto samo gledaš u zid? Znala je ona zašto gledam u zid. Kao što je znala i šta gledam na zidu. Nekad je bio...
Jednom sam uhvatila suton na severu. Osmehnuo mi se. Ispod trepavica je krio pupoljke zvezda. U zagrljaju je čuvao usnule šume. Po njegovom teget sakou igrale su senke. Na bradu su mu sletale i ljubile ga pahulje. Jednom sam dodirnula suton na severu. Dodirnuo je i on mene...
Možda je majka u pravu mi smo nesposobni za život Ne znam da umesim hleb zapalim vatru ne pamtim ništa Od životnih banalnosti kako preživeti bez odgovora Ruke nam nežne od knjiga i vratova Onih istih kao što smo mi Kad se posečemo pevamo Zarasti rano moja Makar mi bila ko more Makar...
Večeras sam odlučila da ne ispunim ničiju želju. Odlučila sam da ni mom ušatom ljubimcu ne dozvolim da mi sedne u krilo. Večeras imam 29 godina i na pragu sam 30. Ostvarila sam mnoge ciljeve koje sam sebi zadala, ali mnoge i nisam. Večeras ne želim nikog da mirim. Večeras sam...