19 sep Večeras

Večeras sam odlučila da ne ispunim ničiju želju.

Odlučila sam da ni mom ušatom ljubimcu ne dozvolim da mi sedne u krilo.

Večeras imam 29 godina i na pragu sam 30.

Ostvarila sam mnoge ciljeve koje sam sebi zadala,

ali mnoge i nisam.

Večeras ne želim nikog da mirim.

Večeras sam sama i muka mi je.

Večeras osećam sebe, posle mnogo reči, suza, dela, izgrebanih kolena, praštanja, hvatanja zvezda za druge,

večeras susrećem sebe.

Sebe s pravim i pogrešnim izborima,

sebe grešnu,

sebe ranjenu,

sebe iskasapljenu,

sebe poniznu,

s Bogom u srcu i na usnama…sebe.

Niti tražim

Niti dajem oprost.

Večeras puštam prošlost.

Puštam svu proslošt –

I onu sretnu i onu koja se lažno predstavljala da će biti sretna budućnost.

Večeras slušam muziku koju samo ja volim.

Večeras pijem piće koje samo ja volim.

Večeras prskam parfem koji sam štedela jer neću imati para da drugi kupim.

Večeras je moj dan, jutro, veče.

Večeras opraštam svom ocu što nikad nije bio otac;

Večeras opraštam svojoj familiji po krvi najbližoj što me nikad nisu pozvali na nedeljni ručak dok mi je majka bila bolesna;

Večeras opraštam Romeu što nisam bila Julija…

Večeras opraštam sebi što nisam više reči ljubavi izrekla onima koji su zauvek otišli, što im nisam više sebe dala…

Večeras opraštam sve.

Posle hiljade noći nemoći,

baš večeras odlučila sam da svima NAMA oprostim, jer želim da živim.

A želim da živim nesebično,

želim da živim tako da ovom posrnulom svetu ostavim nešto dobro- možda zdravo i bistro dete,

možda poučnu misao,

možda samo nekog ko je poznavao nekog ko je svetu želeo mir i ljubav.

Autorka: Jelena Mičić

Izvor fotografija: pinterest.com