23 feb Relji

Ti negde tamo

Hvataš okrajke oblaka;

Ruke su ti plave

Možda modre od letenja:

I kad najbliže ti priđem

Uvek bude surovo daleko.

Pustila sam te da večnost budeš u nama prolaznima;

I nikad se nigde nisu toliko nakupile

Nego u očima –

Suze me naguše i zavrat pritegnu,

Pogled mi sam pođe na gore:

Jer ti negde tamo

Krčiš puteve nove…

Ruke su ti možda hladne,

Možda od letenja modre

Još uvek – kad najbliže ti priđem

Ponovo budeš beskrajno daleko…

Ti i negde tamo važiš za najboljeg čoveka. Ruke su ti, bar u mojim mislima, još tople – možda modre od letenja. I ne brinem – jednom prođu sva čekanja. Ne možeš nikome doveka biti daleko. Jednom ćemo skupa, modrih ruku, sva letenja nadživeti.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: favim.com