Mama - neću tamo, Tamo je večnost pa štagod da bude, Mrak i hladno - a znaš da sam svetlost Iako mi je osmeh samo stalan među ljude. Mama, daj mi ruku, Okreni pogled - jer pogled ne zna da slaže; Ne želim da u tvojim očima vidim, Mama, Ne želim da čujem...
Noćas kada gore Džamije, Katedrale I crkve, Noćas kad se ruše Iluzije o večnosti, Možda ovo bude, Noćas, Moja poslednja pesma Kada nožem moje srce, U mraku sačekaju ljudi I na prepad ove grudi, Raspore neznanjem. Možda umrem noćas Il’ živa večno ostanem Dok neki slučajni plamen, Noćas kada gore Katedrale, Crkve i džamije, Ne podseti da večnost Po iluziji samo traje. I ništa više. Autorka: Elena...
Opiši me, jednom rečju, kao kad pisac opisuje ljubav. Nacrtaj me, jednom bojom, kao kad slikar crta osmeh. Odsviraj me, jednim tonom. Kao što muzičar svira tišinu. Poželi me, za večnost, kao što sanjar želi jastuk. Ispruži dlanove ka Suncu. Spustiću na njih svoje. Sklopićemo oči i u potpunoj tišini, izgovarati najlepše zavete. Osetićeš svu ljubav ovog...
Negde sam pročitala: Treba da uradiš jednu od tri pametne stvari u životu - objaviš knjigu, zasadiš drvo ili napraviš dete. Pa ako nešto od ta tri urodi plodom, e to je onda prava stvar. Mi smo do te čuvene tridesete uradili sve. Uvek mi je bilo...
Da kraj nije izmišljen početak ne bi postojao Zato, idem unazad Počeci mi nikad nisu dobro išli Ne umem da se odlučim Pojma nemam kuda će me ovo odvesti Volim da znam na čemu sam, pa sam odlučila da ovo bude kraj Ukoliko želis možeš mu dati ime početak Oduvek vidim svet...
Ti negde tamo Hvataš okrajke oblaka; Ruke su ti plave Možda modre od letenja: I kad najbliže ti priđem Uvek bude surovo daleko. Pustila sam te da večnost budeš u nama prolaznima; I nikad se nigde nisu toliko nakupile Nego u očima - Suze me naguše i zavrat pritegnu, Pogled mi sam pođe na gore: Jer...
Koračamo tiho u gomili, čekamo da se oktobar brzo skotrlja niz naše modre, ispucale dlanove. Godina je 2016. Prošle su tačno tri večnosti i dva zaborava od kada sam te poslednji put poljubio u čelo. Oprosti mi. Oprosti što nisam na vreme shvatio koliko brzo naboraš to tvoje nervozno...
Vera je moja najbolja prijateljica. Iako je odmalena poznajem, nedavno sam shvatila da je i dalje nisam upoznala. Vera i ja imamo po dvadeset godina. Dosta vremena provodile smo zajedno. Nedavno, Vera je smogla snage da mi prizna da više neće biti ona stara Vera. Odlučila sam...
Kosa je njena središte moći pitomi gavran, divno raširenih krila, što nosi ponos divljenja, besmrtnost u očima zrelim i blizinu pogleda samoće. Raskošna lepota lako opstaje u ovom vremenu uspavanom, misao o njoj nestaje u dubinama drevnim, crnu pticu nosi u izrazu lica, pretvorenu u ženu osmeha umirujućeg, silnog i moćnog, što otkriva smisao duše njene. Neobuzdana...