03 nov (p)raznim (ob)licima

gade mi se ruke
tih govornika
opominjem korenje
u sebi a tako su mi
dosadili ti govornici
prisutna sam tek da
im oslušnem ruke
dosadilo mi je njihovo
sporo trajanje
trula mahovina
i ugašena vatra
koja pucketa tek da ne zažmuri
zauvek
i sva ta naprsla pleća
od praznih zagrljaja
u inat vetrovima
gade mi se ruke
i svi ti dimnjaci
puni vetrova
i praznih oblika
a mogli su da se oslušnu
kad se već ne čuju
da promene pravac leta
da odlete prema sebi
pa da tako lete
u iščeznuća
da ne zaborave
kako se plače
žmureći
do iščeznuća

Autorka: Valentina Baktijarević

Izvor fotografija: tumblr.com