11 avg Pitam se, pitam

i šta sad

kad je muzika pobegla iz naših reči

a ideja o suncu više ne greje kosti

šta sad

kad se jučerašnje nežnosti

rugaju pravo u lice

i ponose svojim besmislom

dok se reči

tako potrebne

tako životvorne

skrivaju u šupljinama zuba

i jezik ih neće naći

nikada

nikada

nikada

a sećam se

bilo je nečega

bilo je malo

možda ne baš toliko malo

dođavola, čemu laganje

bilo je veliko

toliko veliko da se gotovo moglo opipati

podići

i udahnuti

znam da sat krije lek

kalendar takođe

ali koga je to saznanje zagrlilo

koga ogrejalo

kome je odagnalo strah od noćne tmine koja nas izjeda deo po deo

možda

samo možda

treba stvoriti muziku prstima

treba jagodicama iscrtati nove nežnosti

treba očistiti zube

i verovati u sunce koje nas sigurno čeka na kraju

satovi rade u našu korist.

Autorka: Marta Vasić

Fotografija: tumblr.com