smršao si (još uvek znam tačan broj mladeža koji su dovoljno hrabri da se upuste u avanturu preživljavanja beline tvog vrata) svaka čast na novom poslu, čula sam od nekog (samo dođi večeras, navikla sam da kuvam, postavljam, čistim, dišem i ubijam čudovišta iz ormana za dvoje) nadam se...
to je ta stvar koja ti sedi na grudima težine leševa svih slonova koje su ljudi ubili od početka vremena zbog toga nikad ne udišeš duboko joga nije za tebe ona ponekad doživi metamorfozu postane tečna ispuni te celog (zna ona da si prvenstveno voda) onda se zaledi pa se voziš dvojkom satima samo ti i...
i šta sad kad je muzika pobegla iz naših reči a ideja o suncu više ne greje kosti šta sad kad se jučerašnje nežnosti rugaju pravo u lice i ponose svojim besmislom dok se reči tako potrebne tako životvorne skrivaju u šupljinama zuba i jezik ih neće naći nikada nikada nikada a sećam se bilo je nečega bilo je malo možda ne baš...
ako te pozovem pijana u 2 ujutru i kažem: ne razumem sve ovo zar je moralo ovako još uvek čuvam onu kalu pobogu volim te, znaj: da lažem kao pas i da sam kraljica samoobmane jer te ne volim. ni tebe a ni tvoju uskoro - ćelavu glavu. izluđuje me nesposobnost tvojih ruku da dovoljno stegnu u zagrljaju muka mi...