Hoćeš je voleti? Noću dok ti gužva i vlaži posteljinu. Onako kako ona voli da se voli. Da je grliš. Nežno kao da će se slomiti, ako je stegneš šakama. I strastveno, dok se sve u tebi ne prelomi, na suštinske komade. I ujutro. Sa zrakom sunca na čelu. Kroz odškrinut prozor, između razdvojenih zavesa. Sanjivo i pospano. Kroz onaj...
Ti bi i noćas slušao jazz. A ja bih slušala tebe. Dok ćutiš. I kada se nasmeješ. Onako lagano i toplo. I nikada se ne bih zasitila, upoznavanja tebe. Tok skrivenog i neočiglednog. Iznova i iznova bih se radovala, što umem da ti izmamim, taj čarobni osmeh. I nikada mi ne bi dosadilo, da te gledam. Dok ćutiš, i...
Dodiruješ mi užarenim jagodicama zasenčenu stranu butine, Prenosiš toplotu dok te moje oči hlade Zarobljene reči krive se u uzdahe – besne zatvorenike urlaju u usnoj duplji, krnje mi zube, traže način da se oslobode i pobegnu niz moje usne obrazi se otkrivaju: samokontrola jeca Šapućeš najdelikatnije nežnosti meko te osećam,...
i šta sad kad je muzika pobegla iz naših reči a ideja o suncu više ne greje kosti šta sad kad se jučerašnje nežnosti rugaju pravo u lice i ponose svojim besmislom dok se reči tako potrebne tako životvorne skrivaju u šupljinama zuba i jezik ih neće naći nikada nikada nikada a sećam se bilo je nečega bilo je malo možda ne baš...