14 dec Pismo majci

Kada bi samo znala

koliko me

sjebala jedna zbunjena klinka,

jedno razmaženo dete koje može

da gleda u more svakog dana

a to ne čini,

bilo bi te sramota

što si se kao žensko rodila, mati.

Upoznali smo se

u svetu

koji postoji ispod

pločnika po kojem

hodaju

ozbiljni ljudi

dok žure na posao

i na brzaka jedu

podgrejano testo

iz pekare,

a srećni možemo biti

tek nekoliko sati

sledećeg proleća

u nekom haustoru.

I to ćemo upropastiti,

znam to,

jer ćemo od silne želje

biti više životinje

no ljudi,

pa nećemo ni lepe uspomene

jedno na drugo imati.

Vratićemo se svako svojoj kući

i džabe preklapati jedno drugo

istinama o nama,

kao što i sada radimo,

kada nijedno nema muda da ode.

Trunemo,

mama,

i opet nam je lepše nego većini

dok jedno drugo varamo

sa beznačajnim ljušturama

i cičimo od ljubomore.

Kada bi samo znala

da ne mogu

da masturbiram

dok mi se ona ne javi,

bilo bi te sramota što si me rodila, mati.

Autor: Damjan A. Unčević

Fotografija: favim.com