Nisam sigurna kakav je ovo osećaj, jer i dalje tripujem neko čudo. Da se sve promeni i nestane kako je i nastalo. Brzo, spontano, neočekivano, pomalo pijano i u potpunosti drugačije. Drugačije od svih ostalih, od svih ranijih, nekako detinjasto, nevino, a opet tako ozbiljno. Zapljusnulo me je kao...
Kaže da odlazi Više mi se neće smejati I držati me za ruku. Više neću imati onaj njen pogled Zaljubljen, detinji. Neće trčati ispred mene kao klinka U iscepanim starkama Koje najviše voli Tršave i čupave kose Boje svežih jagoda, Čiji miris osećam svaki put kada legnem da spavam. Više neće da me grli onako jako Kad...
Kada bi samo znala koliko me sjebala jedna zbunjena klinka, jedno razmaženo dete koje može da gleda u more svakog dana a to ne čini, bilo bi te sramota što si se kao žensko rodila, mati. Upoznali smo se u svetu koji postoji ispod pločnika po kojem hodaju ozbiljni ljudi dok žure na posao i na brzaka jedu podgrejano testo iz pekare, a...