Volela bih da znam da nisam jedina majka koja je jutros plakala iza zaključanih vrata kupatila. Što lažem, nisam ni zaključala vrata. Samo sam pustila sve napolje. Mislim, krenula deca u vrtić, bu hu! Jak razlog za plakanje! Ali ne mogu. Jače je od mene. Volela...
– Mama, pala sam u nesvest! Ljubav je jednostavna kada si Kalina. – Mama, Laza samo za tebe postoji. – Laza samo za mene postoji? – Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji. – Misliš, samo mama postoji za Lazu? – Da, tako. – A za tebe, ko postoji? –...
– Maštanje. – Mastane. – Maštanje, Kalina. MaŠŠŠŠtanje. – Ma sta nije! – Dobro, koliko sam luda što sam sad htela da pitam Kalinu koja vrsta imenica je maštanje? – okrećem se Žmuu. – Bila bi luda i mene to da pitaš. – ’Aj’ ne zezaj. Kalina, maštanje je glagolska imenica. –...
Negde sam pročitala: Treba da uradiš jednu od tri pametne stvari u životu - objaviš knjigu, zasadiš drvo ili napraviš dete. Pa ako nešto od ta tri urodi plodom, e to je onda prava stvar. Mi smo do te čuvene tridesete uradili sve. Uvek mi je bilo...
Već treću noć zaredom Žmu i ja se srećemo u hodniku oko pola 2h. Pomalo ličimo na one pse ovčare iz crtanog filma. „Zdravo, Rale. Zdravo, Fred.“ Roditeljstvo nas je pretvorilo u docimere. Otprilike dvadeset osmog dana otkako se Lazar uselio u naše živote – spavali...