20 maj #onokad

#onokad shvatiš da je svaka konvencionlna forma izgubila smisao u sve uzavrelijem poimanju besmisla kao smislu svega

#onokad svaku iole dužu formu potopi nestrpljenje, cupkanje i novonastala bolest modernog doba, u obliku mase nečega što čuči tačno negde iza srca, bockajuci ga tiho i tupo, a koja zvuči podjednako strašno kakav osećaj izaziva… dame i gospodo, ta glupa anksioznost

#onokad shvatiš da nakon izvesnog vremena, a u poslednje vreme je to izvesno zapravo sve kraće, uz svaki pokušaj i čoveka i dobru volju, prethodno zalepis i jedno sramežljivo i poražavajuce – zamalo

#onokad ti je zbog svakog tog zamalo žao što si uopšte i mislio i pokušavao i trudio se i na kraju doživeo

#onokad si i pored toga preživeo, ali su oscilacije u srcu i glavi postale sve veće, a prelazi sve uži i manji

#onokad ti ipak bude drago kad u mrvicama i tragovima nabasaš ponovo na neke divne ljude i stvari, pa makar i u najavi

#onokad shvatiš da si ipak tu da postojiš, iz nekog razloga, da voliš i budeš nečija ljubav

#onokad ideš ulicom i smeškaš se samom sebi i svakom svom #onokad, dok ne ukapiraš da te žena sa terase kuće pored koje prolaziš gleda pomalo unezvereno

#onokad osetiš da si nadmašio samog sebe i svoja očekivanja. Kad si dokazao da si vredan i jak i da si ipak nekako svaku buru do sada pregrmeo i prevazišao sve nedaće, dok se nisi napokon opet ukotvio u svoju mirnu luku

#onokad shvatiš da je u tvojoj duši čitav jedan univerzum i da nema te tajne koju ne možeš da otkriješ, enigme koju ne možeš da odgonetneš, tog uma koji ne možeš da otključaš i srca koje ne možeš da otopiš

#onokad napokon počneš da živiš taj svoj jedan i neponovljivi Život.

Autorka: Sara Savčić

Fotogrfaija: weheartit.com