02 jul Noć

Noć, koja je poput sitnih crnih mrava pala na njegov prozor, učinila je da ono najlepše izađe iz njegovog bića. Da sve lepote ovog čudesnog, ali pritom i urnebesnog sveta, nestanu zajedno sa zalaskom sunca. Učinila je da ljudske sudbine, tako jedinstvene, budu isprepletane brojnim pričama koje dolaze do izražaja tek onda kada se sretnu u stvarnom životu dok se stvarnost uvek neobjašnjivo meša sa onim zelenim mirisima i sladunjavim i čudesnim ukusima koje smo sreli negde daleko, u vodenoj zemlji, tu, odmah blizu nas.

Ti snovi su uvek bili očaravajući, svesni onog nesvesnog, da će kad tad isplivati na površinu i pokazati paperjastu stranu života. Bio je to čudan osećaj dirnutosti, sreće, ali i tuge zbog nestanka. Nikada nije shvatao pravi razlog svojih suza, svojih očajnih stanja i depresije, ali opet, svoje radosti i ushićenja. Jer, snovi su ponovo bili tu. Za njega to je bio onaj period mira, tišine, onih par trenutaka pre velikog i dubokog sna. Tada je sve nestajalo ili se gubilo u tananim delovima priča čiji je bio glavni akter. Glavni glumac, reditelj i pisac. Vetar je donosio majušne kapi slane vode, praveći od vazduha fontanu boja i ukusa. Sunce se prelamalo na zapadu i mukotrpno čekalo svoju poslednju iskru svetlosti. Tada je još bio mlad. Pun života, mladosti, zelenila. Krošnje drveća su počele da mašu, dozivajući ga svojim tek procvetalim, a tako veselim listićima i cvetovima.

Nosio se mišlju da to može jednog dana postati stvarnost. Da plavetnilo mora ne nestaje, već ga samo treba tražiti u nekome. U svakome, u sebi. Da veličanstveni predeli i doline stvaraju pravu prirodnu lepotu koju niko i ništa ne može uništiti. Savršeni sklad naših osećanja, savršena misao i dodir.

Ono u šta se san pretvarao nije bilo u kontroli svesnog dela njegovog uma. Novi likovi, koji su sada postali već potpuno stari, proganjali su ga trčeći za njim. Nije mogao da se oslobodi sumnje i pitanja šta oni uopšte žele od njega. Da li su tu, da li će se u jednom trenutku stvarno i pojaviti? I kako će se projektovati u stvarnosti, kako će predočiti svoje sudbine u istinsko delo? Pitanja je bilo bezbroj, a prolaznost vremena izvesno neukrotiva. Već u sledećem trenutku, sunčevi zraci su počeli da ga teraju da otvori kapke svojih uspavanih očiju. I još je ostalo samo par trenutaka, nekoliko milisekundi, između sna i jave, između realnog i onog imaginarnog, potpuno nestvarnog sveta. Onaj trenutak u kojem slike iz naše mašte blede, čekajući da njihova priča dobije nastavak. Neke druge noći, možda.

Autorka: Jelisaveta Ilić

Fotografije: weheartit.com