"Napolju se sprema oluja, a ti, umotan/a u meko ćebe sa toplom čokoladom u hladnim rukama, pripremaš atmosferu za gledanje najnovijeg filma, ovogodišnjeg dobitnika Oskara. Ili pak, izlaziš sa devojkom/dečkom/prijateljem u bioskop, kupuješ ulaznice za večernju projekciju, smeštaš se u udobnu, po običaju crvenu stolicu,...
Noć, koja je poput sitnih crnih mrava pala na njegov prozor, učinila je da ono najlepše izađe iz njegovog bića. Da sve lepote ovog čudesnog, ali pritom i urnebesnog sveta, nestanu zajedno sa zalaskom sunca. Učinila je da ljudske sudbine, tako jedinstvene, budu isprepletane brojnim...
On je nju upitao nešto o simbolima. Trebalo mu je da se seti, a nikako nije mogao. -Šta ti misliš, stvarno bi mi značilo tvoje mišljenje? Trebaju mi simboli, metafore… neka pokretačka snaga, energija… Šta se to kreće, a ne hoda, ne puzi, a menja se...