Marina Reci mu zbogom On te pod jedan Ne voli Ne ljubi Ne želi On te samo Marina Deli Deli i prlja Marina Pred tobom je univerzum On nije zvezda On je mrlja Marina Znam da ti njegov miris prija Da je on inspiracija Aritmija Ali On Ne zaslužuje Tvoje pesme On ne sme Čuješ li Ne sme Da bude cilj Ne troši papire Marina Pusti nemire Neka se pomire I svoju tišinu zagrli A njega Ostavi...
Sinoć sam čitao Dilana Doga. Nisam mogao da zaspim. Neki strah je kolao mojim telom, od nogu ka glavi, zalazio u slepe, i zapušene krvne sudove prepune ožiljaka. Nakon svih ovih godina, malo toga se promenilo. Ista soba, zidovi, ista literatura u rukama. I strah...
Tražim, da mi oproste svi, što sam te tako kukavički ukrao. Skriven od očiju tih, u sećanjima na tebe sam spavao. I nadao se.. da te niko pronaći neće. Da će budan čekati zoru, dok mu u rukama ne uvene cveće. Dok kraj kamina se ogleda u čaši vina, i čeka te da pozvoniš na...
Ja sve strahove zaključam u jedan i nazovem ga - samoća. A kome ja, oči moje, mesto tebe sve ovo smem reći? I priznati da se nalazim posle tebe. Sa čijeg prozora gledaš u lepote praskozorja, i pod čijim prstima razvezuješ poslednju tračkicu na noćnoj haljini? Ko ljubi...
Odavno sam prestao pisati poeziju, vođen tvojom lepotom i blagim usplahirenostima prouzrokovanom njome. I umesto da ti smišljam stih u kome tvoje crne oči poredim sa najdubljim i nedokučivim prostorima univerzuma, ja zapravo maštam o tome kako hodamo zajedno po petoj aveniji. Ti onako, ogrnuta...
Novembra, nekog, neke godine srešćemo se slučajno na ulici u našem gradu. Nismo dugu prolazili tu, ni ti, a ni ja. Prošlo je 10-ak godina ako se ne varam? Neka više kažeš? Možda je, ne znam. Hajde da sednemo, Marina - reći ću ti. Kako si,...
Samilosti moja, neljubljena. Porozan i proklet stojim pred tobom. Kao onda, na železničkoj stanici. Kad je lišće bilo žuto, a gvozdeni naslon na klupi hladan, Stud se sa njega stidljivo širila i na dušu. Gledaš me, gledam te. Stojimo i dišemo se. Ćutimo, o nama. Čežnjivih...
Ne vrti se svet oko ljubavi dva umetnika, kažu. Tačno, odgovorim im. Ljubav je sama po sebi umetnost Marina. Mi to znamo najbolje. Da, baš ti i ja. Dobro, možda sa različitih meridijana, ili paralela, ili pak iz različitih života, ali znam da znamo i ti...
- Ooo, pa ćao Nemanja. - Ooo, pa ćao Marina kako si? - Ja dobro, a ti kako si, nismo se sreli baš dugo dugo. Da nismo, baš nismo. Od onda kad smo se rastali poslednji put, tu negde u nekom sokačiću ove varoši, više i ne pamtim...