03 feb Ni Bog

Otkad sam joj zaklonio pogled

Kišobranom

Mesec je ostao uskraćen za čudnu refleksiju

I magnetizam je sveo ravnodušnost

Na prostor atoma

Ja sam se žalio na odsustvo nade

Majčinski dlan predvidivosti

Ona na prolupalo srce

I pridržavane vrtoglavice

I svaka je noć otpočinjala

Razbijanjem argumenata

(Jer nam je posuđe draže)

Samo prećutna primirja

O mirenju ni reči

I dugo joj je trebalo da prizna

Kako mi pred zoru rovari po pesmama

Docrtavajući drugoj sebi treću sebe

A ja joj večeras priznajem

Da sam pred zoru sanjao

Kako mi nudi kišobran

Jer ko se, pobogu, usuđuje

Da bez pitanja prekrije lice

Onom koji kišu hvata očima

Niko!

Pa ni Bog

Autor: Predrag Milovanović

Fotografija: favim.com