Više od sedam, a manje od dvadeset i jednog dana. Dovoljno da nastane svet, a premalo da se usvoji navika… Nije da sam brojala, samo znam šta mi nedostaje više od svega, otkako se dobrovoljno odvikavamo jedno od drugog. Ni razgovori, ni zagrljaj, ni zajednički smeh,...
Otkad sam joj zaklonio pogled Kišobranom Mesec je ostao uskraćen za čudnu refleksiju I magnetizam je sveo ravnodušnost Na prostor atoma Ja sam se žalio na odsustvo nade Majčinski dlan predvidivosti Ona na prolupalo srce I pridržavane vrtoglavice I svaka je noć otpočinjala Razbijanjem argumenata (Jer nam je posuđe draže) Samo prećutna primirja O mirenju ni reči I dugo...
Sakrila sam misli pod kišobran: Misli o neispeglanom vešu Koji već danima slažem Na dasku za peglanje. Govorim sebi: sutra ću, nemam sad vremena ima važnijih stvari u životu Od peglanja. Misli o starijem bračnom paru Koji sretoh u parku neki dan. Ona je bila u bordo kompletu, A on u sivom odijelu sa šeširom na...
"Hm. Verovatno sam jedan od retkih kojima je jesen omiljeno godišnje doba. Nekako je iskrena, ne da mi se da zamislim osobu koja sa nekim razgovara po pljusku i laže." UPRAVO. Tmuran neki dan. Baš tmuran. Samo što ne krene kiša. Čitav dan to mislim, ali su...