Od laveža profesionalnih revolucionara Branim se tvojom kosom Oni bi Krstom po grbači Ja bih teglio tvoj san Do iznemoglosti Oni bi Da žanju polumesecom Ja bih da nas u sumrak Uspavljuju ezani Da, takvim bih se kukavičlukom Bodrio i slobodio Dok ne smognem...
Ja sam je pisao po vetru Prebijenih prstiju Gužvao je u suzu Ja sam je stoput ispljunuo U mehuru krvi I uvek bi se vatrometom vratila I rasprskavala po mojim Gnjilim jagodicama Oblačio u aprilske krošnje Verigao po tvrđavama Ja sam, pred njom, čelom glačao Ledenu opnu jezera Dok je ona labuđe klizila Končiće došivao u podsuknju Lažno svedočio...
Žamor oko nas (Zaljubljeni su Neprijatno bezazleni) Uvek je tako, moja kamarado Bar tebi ne moram Podvlačiti Koliko puta dnevno Naš čovek opsuje Sunce A ni dana, ni zavisti Bez njega Zamisli milione zagledane U noćno nebo Dok iščekuju sitnu padalicu A najveća od svih zvezda Kopni, neprimećena 365 puta u godini Zagledaj se, oko moje Osetićeš slojeve Znoja Pega Krvi Ravnomerne implozije srca Blicanje svetlosti Sveto slepilo A...
Kada se gasi Sunce Malo po svanuću I ništa da te prene I tražiš po sobi kuću I riče lavlje srce A prostora ni korak I pogled gorak I migrene Te glupe migrene Tad pripreti Sebi palom Sebi malom Jer postoji Žuta duša Tu da sleti Da pokuša Da oboji Da te spoji I podsmesi Što se plaze I sva mrtva tihovanja Sve to vene Masni gresi Trnjak-staze I...
Sve što je srce na slamku pilo Sve nevino, pa pomahnitalo Sve je to stalo u ritam, bilo O nerođenom, baš sve se znalo I svaki napor sleđen u žili I svaki krik poslat duboko Sve je to videlo sneno oko Pred kojim ceo kosmos čili I sada ćutiš, sam, u tmini I napipavaš...
Hajde da te ispišem Po ljubičastoj pučini Da te poljupcem Umočim u more Da odjekne tamo duboko Kao Reč Svevidećeg (Jer ja sam lunatik I postojim zbog vode U oku posmatrača) Hajde da zajedno zaronimo Verujući u bajku o bezdanu Do posledenjeg mehurića I zaista "Svijet je ovaj tiran tiraninu" I svaki je pesnik Pomalo smrt Hajde da izronimo Tamo visoko Kao Mesec I...
Roniti na dah, nasred okeana Zamaći, na tren, vazduhu I biti priča neprepričana U nemom uzdahu, u bučnom duhu Sanjati suludo, iskrvariti Biti kružnicom nemira I kosku smrti, do smrti, variti I umaći paklu okvira Goreti plamenom promisli Ćutati u hladu tela I voleti taj nosić pokisli Taj žar podno pepela Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
U tvojim očima Svoju lomaču Ložim Tvojim jezikom Mojom rečju Cvetamo Kosa ti preliva Ruka mi brani Poplavu Svoja samoćom Ja svoj sam mnoštvom Prečesto I ti si smrtna I ja sam smrtan Smrtnici nismo Oboje Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Da si pokucala Otvorio bih (Nakon par trenutaka) Kako to misliš Smešno je Plašiti se one Koja kroz vrata prolazi Koja savijutke Razvrstava Pod kažiprst potura Nedovršeni stih Kako to misliš Smešno je Stiskati ćebe I ležati na pločicama Kako da te ućutkam (Ko si?) Dok mi recituješ Nezapisano Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Ti si jedina poezija Koja se udiše Slagalica koja se sklapa Nasumice Ti si moj oćutani odgovor Nadobudnom učitelju Koji prekorava -Naučiću te smislu tvoje vere -Verujem da hoćeš, oče Ožiljak na ruci Koja šara ožiljke Ti si posledica Budućih uzroka I dok vučji ego Cvili u mesečini Mrmljam sebi u nedra -Ja sam onaj Kojim bih mogao biti Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...