13 apr Nesagledivi inventar praznine

Ruska književnost u zaostavštini svetske kulture obiluje depresivnim, introvertnim i genijalnim piscima. Savremena ruska pisana reč jednako je kvalitetna i nastavlja tradiciju bogate erudicije. Jedan glas koji se izdvaja iz celog tog opusa, jedinstven, tajnovit, originalan, uvrnut i dubok u svojoj postmodernističkoj niti, je glas Viktora Peljevina.

O ovom piscu, svrstanom u red najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, ne može se reći puno, jer on kao da ne postoji.  Podaci o njemu na internetu su šturi i za zaljubljenike u njegovo pisanje zbunjujući. Završio je Elektrotehnički fakultet u rodnoj Moskvi, počeo da studira književnost, išao na nekoliko kurseva kreativnog pisanja i toliko. Za pisca koji fascinira, postavlja pitanja, otvara diskusije, pomera tabue i iskreno ispituje svrhu svih nas, to je malo podataka. Iz tog razloga počela je da se u književnom svetu provlači sumnja da on uopšte postoji. Da li se iza imena pisca krije akronim više autora? Da li sve knjige iza pseudonima piše ekspiremantalni komputerski program? Na sve ovo, niko nema odgovor (naravno jer je odgovor jednostavan, on je jedan i čovek!), dok je ujedno i najcenjeniji ruski intelektualac, a Peljevin nastavlja da zadivljuje.

U septembru prošle godine izašao je njegov novi roman. Kako tvrdi njegov izdavač, više neka vrsta filozofskih tekstova i razmišljanja. To nije novo u njegovom pisanju. Od prvog romana Omon Ra, pa preko legendarnih knjiga Genereacija P, iz Čapajev i praznina i DPP niotkuda u nikuda, pa sve do S.N.U.F.F.– a i Apolon Batman– a, Peljevin izaziva savremenim filozofskim poimanjem postindustrijskog sveta.

U svim njegovim knjigama provlači se vrlo specifično mešanje zapadne estetike i istočnjačke mudrosti i mistike. Jedan je od prvih ruskih pisaca koji se na taj način našao između zapada i istoka, ali kako i sam kaže, zadatak ruske književnosti je da se postara da stvara nešto, do sada, još nepročitano. U tome je u pravu, njegove knjige deluju kao sasvim nove, novog žanra, stila pisanja, i osećaja koji izazivaju kod čitalaca. Veza koju ostvaruje sa čitaocima je neposredna ali ne i sugestivna. Postavlja pitanja, ali ostavlja dovoljno prostora za sve odgovore, za sva tumačenja.

On se igra pisanjem. Igra se vremenom, koje je kod njega relativno, i lako se može desiti da se epohe preklapaju, a da likovi žive i po nekoliko hiljada godina, kao i da zauvek nestaju, iako nisu nikada ni postojali. Vreme se okreće, vraća, iskrivljuje, kako bi stalo u njegov izvanredan imaginaran prostor. On nije jedan. Iz jednog se otvara u drugi, stalno se beži u nove dimenzije, a san i java se neretko prepliću, pri čemu se ne zna ni ko sanja, ni šta sanja, ni da li uopšte spava. Iako se bavi univerzalnim temama, on je pravi ruski pisac. Ona uočljiva, ali inteligentna subverzija, koja prelazi granice avangarde, ali deluje buntovno i smisleno, prisutna je svuda, kod Peljevina. Ruski pojmovi, duša, smrt, zatvor, smisao, ljubav, vladaju i kod njega, i ma koliko bio jedinstven i drugačiji, podseća na svoje tamne i teške pretke.

Zanimljiva naracija. Potpuno nepredvidiv tok dešavanja i skoro Tarantinovski kadrovi i zapleti. Scene ispunjene flozofskim  dijalozima, sa otvaranjem najskrovitijih tačaka uma, u trenutku bivaju dovedeni do apsurda i ironije, jednm neočekivanim zapletom ili raspletom, i čitalac ostane skamenjen. Izvrstan je poznavalac filozofije i religije. Igra se instrumentima mitologije i dogme, ukršta ih sa naizgled banalnim pojmovima. Igra se jezikom i često, poput Džojsa, pravi jezičke simulakrume i neologizme.

Iako se bavi sveprisutnim problemima, on satirički secira rusko društvo. Ovo sada i ono prošlo. Komunizam, monarhija, vreme perestrojke, vreme reformi i sadašnja Rusija. Zbog toga je jedan od najcenjenijih ruskih intelektualaca. Preispituje pojmove i uloge društvenih pozcija, vlasti i odnosa. Pronikao je u merkantilnu smisao potrošačkog društva i ogoljuje ga. Marketing je za njega neicrpan ćup ideja. Izuzetno pametan i načitan čovek poput njega prepoznao je odrednice savremene civilizacije koje govore o njenoj stagnaciji i laganoj regresiji i to svuda provlači, dajući sliku jednog alternativnog, mističnog poimanja sveta, koji je sklopnjen u mnoge od simbola koje svuda viđamo. Povezivanje pop kulture i drevne mistike, totalitarizma i duševnh bolesti, tržišta i fizioloških potreba, on stvara jedan Matrix, nestvarniji i od najčudnijih snova.

Od svih težišta na kojima levitiraju njegove misli u svakoj od knjiga proteže se potka ideje o praznini. Ona je ostvarena u naprslinama svesti, filološkim brešama, pukotinama filozofskih preklapanja i sustizanja, ali i u sveprisutnosti krhkosti čoveka. Savremenog čoveka koji pokušava da iznađe svoje mesto u toj amalgamiranoj praznini smisla, prostora, reči i vremena. Praznina je ono što Peljevin slika tako bogato i jednostavno.

Peljevin je zabavan, dubok, misteriozan, drzak i fenomenalan. Jedan je od najverovatnijih budućih dobitnika Nobelove nagrade. Uvrnuti postmodernista, koji zaslužuje tu nagradu. Mnogi pisci ergotik literature, postmodernizma, magičnog realizma su bili zaobilaženi, ali Peljevin ne sme!

Andrija Jocić